Просветни гласник

ИАСТАВА И КУЛТУРА

65В

мерило, и за њнх не би би.10 снаса без дрквеног бдагосдова. Зато чим се ко устреми против редигије, ти други одмах очаро дижу руке и вичу: Пропаде морал ! Проиаде народ! Чиме ће се у будуће зауздавати зли инстиикти масе, ако јој разорите веровање у вечне мукг носле смрти ? Поводом практичног морала јављају се још нека спорна пигања већином истог рода. На пример, да ли је могућно ширити морал наставом као сва друга знања? Како да се отклоне све већма заоштреии сукоби вере, морала и науке у васнитању? Ово и још маса других актуелних проблема изазивају преиирке у којима се жестоко иснољава сва страсност заинтересованих странака. У пркос иознате дипломатске обазривости ортодоксних моралиста, у дискусију се увлаче и најделикатнији сукоби свести, а што је нарочито утешна појава, слободоумна решења обично су она која имају уза се већину. 0 теоријском моралу постоје такође многа спорна питања, јер у том подручју сазнања човечји ум ради од памтивека, а нигде чање једнодушности и позитивних резултата но ту. У почетку теолошки дух владао је и овде готово искључиво; доцније иоступно се повлачио; у наше дане, теолошко-етичке расправе изгледају већ несавремене. Ипак, нађе се још по неки задоцнели нисац који доконо развлачи те контроверзе не само у чланцима него н у дебелим књигама. Али док се теоријски морал с једне стране ослобађао теологије. с друге стране указивала се нова опасност у виду метаФизике. Овог непријатеља било се већ теже опростпти. И данас има ФнлозоФа од великог гласа и утицаја који неће ки да чују о моралу без икаквих метаФизнчких принципа. Само, док једни траже да се морал заснина на метафизици, други хоће обратно, да од морала начине пекакву метаФизику Дужносги. Последица теслошког и метаФизичког схватања морала била је та да му се судба увек везивала за ову или ону догму, за .једну или ДРУгу теорију о свету. А пошто за развијен ум нигата лакше нема но паметном критиком поколебати извесна верска учења, и како за порицање једне метаФизичке истине дају обилно грађе сами њени нротивници, а то су готово сви филозофи других школа. очевидно Је да се теоријски морали нису могли нохвалити солидношћу својих ослонаца. Најзад увидело се да овим иутем није могућно доћи нп до чега, и да ће тако зависна наука о моралу, по рсшењима која осгају. вечито изгледати јучерашња, ма да се зна да је стара колико и човечансгво. Отуд у новнје време тежња да се коначно пречисти не само са теолошким него и са метаФизичким примесама, јер зна се да је ово била обртна тачка у напретку како ириродних наука тако и других које су пошле за њиховим примером.