Просветни гласник

654

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Овај савремени покрет није без претходника, и кад би се помињали сви који еу допринели да се теологија и метафизика уклоне одавде где су чиниле више сметња но услуге, ређање имена и заслуга прилично би се одужило. Но то би већ прешло оквир овог чланка, коме је главни задатак савремено стање тога важног иокрета у научном испитивању морала, а са нарочитим обзиром на рад који се последњих година развио у Француској. Таио где се Позитивизам први пут и јавио као систем, социјална и морална питања данас су на дневном реду, и то не само у животу него и у науци. Један од писаца чији се глас против ранијег схватања чуо ако не пре свију а оно извесно јаче но сви други, јссте Француски филозоф Л. Леви-Брил, нроФесор на Сорбони и у Слободној Школи Политичких Наука у Паризу. Његова књига Шорал и Наука о Наравима чини важан датум у библиографији о том предмету, а узбуна којом је у штамгш пропраћена, Јасно сведочи да је њен нисац енергично ударио против струје. До сада, Леви-Брил је штампао више чланака у часописима и неколико засебних дела, али рад ио коме ће остати иознат и ван граница Француске биће овај, где јс тако убедљиво показао да морал само добија ако му се судба не веже за верске догме и метаФизичке концепције о свету. Ко хоће да зна како тај нови правац стоји данас и какви су му највероватнији изгледи за будућност, не може бољс учинити но да нотражи обавештења у споменутој књизи 1 . Она ће да послужи као главни извор и за овај чланак; осталп радови исте школе само гдо буде потребно да се по .једина места допуне и јаче нагласо. * Почев од наслова па до последњег реда у књизи, реч морал јавља ео готоно на сваком листу; зато најпре да видимо какав сиисао се даје овом изразу. Прво, морал јс скуп осећања, судова и обичаја у којима су изражена правила нашег индивидуалног и колективног понашања; то је систем дужности и права, обавеза и забрана што се намећу сваком цојединцу као члану друштвене заједнице. Ту, се морал узима у значењу праксе, у смислу једне нарочите вр.сте односа међу људима, као што се други опет називају религијом, правом, економијом, и тако даље. Тако се говорн о моралу кинеском, грчком, средњевековном, евроиском, и осталима. Друго, морал је филозофско излагање о принципима ио којима човек треба да живи као разумно и слободно биће. Ово је тако звани теоријски морал, са задатком да утврди нравила идеалног понашања и одреди циљеве нашс делатности, затим да постави хијерархију тих

1 Лросветни Гласник у свесци за мај донео је одатле VII главу у преводу.