Просветни гласник

658

иросветни гласник

морал који се тако рећи спонтано врши; друго, у смислу нечег што се ставља на сунрот теорији, као иримена знања у вршењу извесног позива у животу, дакло и онога који се намеће поједннцу самим тим што је човек. Очевшно да мора.шст има на уму само друго значењс. Али онда насгаје питање какав став заузима прсма оном ирвом? Јер нема сумње да то што јесте у неколико .је и оио што треба да буде: морал који се практикује не може се бнтно разликовати од оног што по.једини Фил .озоФИ мисле да стварају применом свог система. А то опет значи ни више ни мање него да и нормативан карактер теоријског морала долази у питање, и да је сад заиста немогуће казати да ли теорија у пуном смислу иретходи нракси или је у реду иосле ње. Но време је већ да изиђемо из ове тамне области вечите неизвесности и неодређених веза, и да. се вратнмо ономе гато .је нозитивно у делу Леви-Брила. Он се еиергичио подухватио да начини места науци која ће имати све услове за напредак, и .једној рационалној вештини која ће поТом да унеее научне резултате нспосредно у друштво, у акцију. и тим начином да веже теорију са животом. Филозофскс расправе о моралу замениће сс науком о наравима, која нема прстензија да буде нормативна. Практичан морал остаје, али као предмет научног испитивања. А кад се у том будс с/гекло довољно знања, онда ће се утицати на друштво у смислу побољшања, али само у границама, које се унапред не могу одредити. До сада, филозоф се мучио да из науке изведе некакав идеалаи морал, и живсо је у илузији да га својим нормама заиста и ствара; наука о наравима хоће да научним путем нађс порекло, услове развитка и трансФормације морала који посто.је или су постајали. Зато одбацује постулате Јгполази од Факата, јер Факта су оно што у науци највпше вреди, пошто су најмање субјективна. Њих треба посматрати, аналисатк и класирати, као што природњак чинн са Фауном и Флором једнс земље. Грађа за ово налази се у делима путника који ироучавају народе нижих цивилизација и култура, где се могу проучити установе и нарави давно ишчезле у нашим друштвима, а чији се трагови и данас несумњиво осећају. Опис начина живота и веровањаг тих народа пружа драгоцен материјал да се разумеју они дубоки и тамни покрети моралне душе, за које необавештени наивно верују да су мистнчног порекла, зато што им не знају нраве разлоге. Један од критичара књиге Леви-Брила одлучно је захтевао да се у моралу престане једном са иричама о дивљацима, пошто је њему искључиви задатак да суди о добру и да сведе наше дужности у принципе. И пошто ми не мислимо да практикујемо иети морал који Патагонци и Ескими, нашто ће нам да изучавамо њихове обичаје? Ако се етика схвати ио начину досадашњих твораца моралних система, онда је сав напор обавештавања о примитивним цивилизацијама за-