Просветни гласник

НАОТАВА Н КУЛТУРА

679

јемо темсљан погдед на ток моралног развића дечјега, на поступно растење моралне зрелости у младога човека, на ток развића његове моралне увиђавности, његових етичких осећања и Формалних особина вољиних, потребних за морадно делање. Ми имамо, истина, опширну психологију дечјега доба, стекли смо погледе на опште духовно развиће младога човека, ми познајемо развиће његова. језика, његових представа, његова памћења, на и главније ствари о његову осећању и вољи, али иознавање развића његове моралне природе и етичких способности тек је у повоју. Истина је да од појаве Русовљева „Емила" (1762 г.) у средишту педагогике стоји захтев: да схватимо дете у његовим особинама; сви педагошки проблеми морају полазити од темељног схватања детета, његових особености, његова тока развића, његова индивидуалитета и личности. Али ма да имамо овај појам и овај захтев о познавању детета виите од једнога столећа, ипак је нагае разумевање моралног живота дечјега слабо напредовало. Велику нразнину у нашем знању о дечјој природи и његову етичку развићу тежи да нонуни истраживање наших дана. Тек са области етичког испитивања младости бациће се нова светлост на морално васпитање. Етичко развиће младога човека састоји се уопште у чињеници, да је морално расуђивање, осећање и делање у деце неко време посве различито од тих појава у одраслих, и да се тек најлак изгуби ова разлика, тако да се приблнжи моралном животу одраслих. Ми морамо уиознати моралну особеност омладине у свима њеним Фазама развића. То је основни проблем нашег етичког испитивања младости. У пракси васпитања ми немамо посла са апстрактним дететом, већ са моралним индивидуалитетима и личностима, са децом која одрасту под са свим различитим моралним утицајима. Ми знамо уопште да је дете неко време (од прилике до 13. године), са ретким изузецима, тако рећи производ своје околине. Упоредимо занемарено сиротињско дете са брижљиво очуваним дететом имућне породице. Каква разлика у току моралног развића! Због ванредно лепог утицаја спољашњих животних ирилика на дете, мора се испитивати морално развиће под нормалним и под ненормалним околностима. Чињенице показују да имамо два различита типа моралгог развића: нормални ток моралног развића под релативно идеалним околностима и спречени или анормални ток, нод утицајем неповољног социјалног положаја. Морално развиће дететаје даље зависно од његовог општег духовнога развића. Морално схватање, морално увиђање, правилно схватање моралних закона уопште је тек могућно, кад је ошцта интелигенција дечја достигла извесну зрелост. Морална осећања, као поштовање других људи или несебичну симпатију може дете имати тек тада, 47*