Просветни гласник

688

ПРОСВЕТНИ глдснпк

впдуалнсање у наставн створило је ново школско урођење, познато под именом: манхајмска система, која садржи нормалне н спомоћне школе. Да ли ће ово ново школско уређење дати новољтгаје зсмљиште за општи нанредак у настави, и да нестапе овог незадовољства са школом, видећемо из детаљнијег уређења и резултата манхајмске и њој слнчних школа. * Постанак манхајмеке шкоде — ГГре 20 година, у неким германским провиндијама, ионављање ученика било је задало врло велику брпгу школским управама. У основним школама у Германији има по 8 (гезр. 7). разреда. У граду Манхајму нису могли да достигну до иоследњег разреда 4 / 5 ђака од 18.77. до 1887 год., а 2 /з °Д 1887. до 1895. год., од свију ученика којп су заједно ступили у школу. Само '/, од ученика у овом другом случају могла је да доврши вшпи курс народне школе. 1895. год. наређено је Д-ру Оикингеру школском саветнику у Манхајму, да пропише нову школску уредбу. Он се врло брпжљиво старао да отклонн све узроке ове школске аномалије, која је спутавала народно образовање. У снецијално напнсаном спису нод насловом : »Поводом иитања. о организацији народне гиколе у Манхајму ". (1899 год.) Д-р Сикипгер, објашњавајућн овај чудновати појав, констатовао је: 1) да јо основна школа иоставила себи великп задатак, 2) да су разреди били препуни с многим ученицнма, и да, услед тога, правилан методичан рад није био могућ. 3) да због велике разлпке између појединих ученпка, учитељи нису могли добро да оцене успехе и приљежање њихово. 4) да нпје могло да с-е добро контролишо уредно похођење школе, а нрелазак из разреда у разред вршен је врло нроизвољно. Ж нема сумње да је највеће зло било што је дочја пндивидуалност била потпуно занемарена. Настава није бпла уређена ирема дечјим способностима. Желећи да уредп рационално народно образовање, д-р Сикингер нллнслио је да заведе нови школски систем на иринцииу индивидуалности ири обучавануу. Тако иостаде манхајмско школско уређење, које наређује: да се сваком ђаку, како сиособном тако и интелектуално слабом, даде њима одговарајућа, индивидуална, особна, иотребна ириирема и образовање. Не Формална једнакост у образовању, него справедљнвост, треба да чинн базис сваке добре школске уредбе. По успеху слаби ученици, који нису у стању да прате заједннчко учење, треба да се поставе у много повољније услове, који ће им олакшати њихово индивидуално развиће. Но како да ^е номогне тим слабим ученицима, који понављају разреде, губе једну, две, па можда и три године? — Да би решио то питање, д-р Сикингер је скупио све репетенте из паралелних разреда, у специјална одељења, и наредпо да се с њима обучавање вршп ири далеко повољнијим условима. Тако, према овим његовим наредбама: 1.) Саобразно ироиисима хигијене душевних радња руковаоци ових одељења су пајвештији, искусни учитељи; одељоња ће имати помало ђака; правиће се инднвидуалне карактеристике, наставно градиво свију нредмета свешће се до минимума; сав васпитнп иосао поставиће се на реалну базу и ићи ће лаганим темпом; 2.) Саобразно хигијени физичког развипа, слаби ученици храниће се двапут преко дана; забављаће се поглавито у нгри и вежбању па отво-