Просветни гласник

ШКОЛСКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

МАНХАЈМСКА ШКОЛА

Последњих десехинј 7 година у свима педагопхким часописима често се помпље манхајмска гакола, као нека нова врста, основних школа., са нарочитим унутарњим и спољашњим уређењем. За уређеве манхајмске школе до сад су се повољно изразилн не само најугледнији сувремени педагошки и психолошки писци, као : Наторп, Ра.јн, Кершенштајнер, Циен, Мојман, Вунт и други, него и отворено стали на њену страну. Зато је потребно и ми да се упознамо са уређењем ове нове школе. Са резултатпма данашњих школа скоро нико није нотпуно задовољан, — ни родитељи, нп наставниди, пи државна управа. Тако је скоро у свима државама, а не само код нас. Са свнју страна чују се прекори за недовољан успех у науцп, па чак и од многих учепика, који кажу да је школа касарнски завод, којн им руинира тело н душу! Основне школе не дају довољно писмене ђаке. По средњпм школама нонпвља разреде и испите преко половине ђака. Ђаци су скоро свуда- већнном бледи и кржљави. Ни попашање им није како треба. Сва кривпца п одговорност за ово — по мпшљењу ланка и онпх који сдвари новршно цено — разуме со, иада на наставнике. Али озбиљан иснитивач. којн би се решпо да испита п објасни ове школске аномалије, дошао. би до закључка: да уароке за слаб усиех и расиуштен живот ђака, не треба тражити код настаеника, пего ирвенствено у сиољашњем и унутрашњем уређењу школа. Тек кад се пође од резултата које су дале дечја нсихологпја, експерпментална педагогика н школска хигијена, види се на каквим је погрешним основима постављена наша данашња васпитна снстема. Истражујући узроко данашњег стања у школама у памери: да се пзбегне од свпју ово омрзнуто понављање, педагози су наишлп на ироблем за исиитивање ученичке сиособности, — дечје индивидуалности. На конФеренцијама стручних људи, у књигама и часописим-а, пронађепа су већ средства и начнни за испитивање дечје индивидуалности. Али штета је што су томе на сусрет изашле само неке државне управе. Тек пспитивањем индивидуалне способности свију учепика, створиће се могућност да сваки учепик напредује у науци по својим моћнма. Али овај иринции индивидуалности у настави неодложно захтева исихолошко груаисање ученика ирема њиховој интелигенцији и сиособновти за схватање, на даровнте, нормално способне, малоспособне, малоумне п пдиоте. Ово инди-