Просветни гласник

686

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Затим се може ово испитивање специјалисати питањем: ,Ео је твој наравствеии узор и ::апхто? а Наравно да се детету мора претходно објаснити појам наравств! ног узора. Као допуна дошло би узгредно питање: „Ко је твој узор у добру, а кога сматраш ти као нарочито опак нример неваљал.ства, зла?" И овде се мора питањем „зашто?" распитати за раздоге, јер баш ови разлози откривају нам чињенице етичког расуђивања у деце. Сличну важност могу имати и позната истраживања о пријатељствнма деце, нарочито, кад сс и овде постави посебно питање: „Кога називаш ти својим најмилијим пријатељем, номишљајући прн том на добре или лоше особине твојих другова?" Веома поучно може бити и расуђивање о моралним и немора .1Ним причама. Ту се могу корисно употребити искуств .ч психијатора са методом т. зв. измишљених примера (ехетр1а Кс1а). Деци разних година причају се приче, које садрже просте или замршене случајеве моралних или неморалних поступака, који су врло блг -ки дечјем животу; тако на пр. случајеви лагања, претеривања, лажи по невољи, крађа нађених ствари, несебичности делања, или пак саможпвости, затим важни случајеви о кажњавању, награђивању и сл. При том свагда тражимо од деце, да нам понова испричају причу и да нам кажу свој суд. У препричавању већ се кадшто испољава недостатак у разумепању етичке језгре, и с тим и недостатак етичког увиђања; расуђивање пак показује нам карактер дечјег расутка о вредностима у етичкој области. Тује врло важан и начин питања. При питању зашто? мора се на пр. м 1ађој деци још рећи; ,Да ли би у исто.ј прилици то исто радио, и зашто" ? Врлоје поучно да исту причу процењују деца разних година. Затим се може применити метода, којом утврђујемо спонтани етички расутак у омладине. То је могућно, кад удесимо да деца сама измшнљају неку моралну причу. За то је подесна тема: „ Шта си ти у своме животу једном нарочито добро учинио" ? При том се мора нарочито истаћи оно, што деца по своме рођеном, спонтаном суду сматрају као особито добро или здо. На основу свих оваких истраашвања задобићемо поступно укупну слику о напредном наравственом развићу младога човека, о важноети разпих сила што образују вољу, о великој разлици између нормалног тока моралног развића и развића под нарочито неповољним условима животним, о односима између општега развића, инТелигенције, осећања и вољиних особина према моралноме развићу, и тек тиме ћемо стећи ноуздапу осног.у за решење етичких васпитних проблема. Али при томе морамо свагда имати у виду и нарочиту природу наравствених захтева и моралних поука, ако хоћемо из тока развића омладине да изведемо нраиила и прогшсе за морално васпитање. (По др. Е. Мојману). Потар М. Илнћ.