Просветни гласник

1ГАСТАВД И КГЛТУРА

685

Ну најуспешнија метода је на исггативање моралиог живота дечјег —-чзксперименат, као што је и на свима другим областима исиитивања младости. Само је питање, да ли је могућно експеримонтадно'истраживаље етичког развића младога човека? Као штоје нознато, психолошки експерименат је при своме поетанку наишао на велико противљење, и више пута је оглашен као немогућан, нарочито од оних нроФесора, који никад нису покушали да експериментишу. Та иста судба десила се експерименту из дечје психологија. Шта више, и један од вођа ексиерименталне пеихологије, В. Вунт, држао је спочетка да је психолошко-експериментална метода пемогућна или сувише ограничена на пољу духовног живота дечјега. Ну стварност је показала, да је експерименат на пољу дечје психологије иребродио све сумње Вунтове, као што је он сам у младости прешао преко свих теоријских замерака Целерових против општег психолошког експеримента. Данас знамо да су деда за извођење енеперимената много подеснија него ли одрасли, јер се подвргава.ју простије и без примеса расуђиивања и тгредрасуда задацима, постављеним од експериментатора. Сем тога има много експеримената, при којима се не узима у обзир разумевање задаће експериментатора. Кад овај на нр. на новорођенчету утврђује, да ли оно реагује на горак или сладак укус, онда ту није ни мало потребно разумевање намера експериментатора. Експериментима могу се задобити резултати, који су у етичком погледу важњи. Тако је с једне стране могућно, да се општи психолошки експерименат нримени на чињенице моралнога живота. С друге стране чисто психолошки експерикенти дају кадтато погледе на чињенице свестн што су неносредно или посредно од етичког значаја. Кад на пр. утврдимо, да деца у извесним годинама свога развића још не могу да правс разлику између сећања на стварне доживљаје и маштиних додатака, којима их украшују, онда нам то отвара ноглед на постанак лажи. Ми можемо тако утврдити да на ир. дечје лажи за дуго не засдужују име дажи, јер им недоетаје намера да изокрену истину н да обману, као и увиђање етичког замашаја и последица лажи. Ну ми можемо да градимо и директне етичке експерименте са децом. Ми имамо средстава и метода за непосредно испитивање морадног развића и моралног живота дечјег. Ове директне етичке методе истраживања су дедимице само нзмене већ познатих метода дечје психолигпје, делимице се употребљавају само за морална питања. Дирсктно испитивање етичког развића има поглавито да обухвати развиће етичких осећања и етичких расудака, етпчког увиђања, етичког разумевања у омладине. Тако се може н. пр. иознато испитивање о дечјим идеалима ставити у сдужбу етичких питања. Деца бирају своје узоре и угледе по извесним њиховим особинама, а из тога може се задобити поглед на развиће разумевања за етичке особине човечје.