Просветни гласник

684

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

детета јесте, да познамо ведике снде што образују вољу у етичком животу дечјем. У ове сиде снада, наравно, пре свега шкода, а наророчито школски рад. који се поЈављује у школском успеху. Статистика ВитхеФта, који је у Хамбургу испитивао 13500 деце, показује уопште, да школски успеси имају иретежан значај за цео морадни живот ученика. То нам доказује истину: да сваки успех или неуспех у школи на интелектуалном пољу уједно је од значаја за морални живот учеников. Из оваких статистика потврђује се чињеница, коју знамо и из директног опажања: да најбитнијс сиде што образују вољу у ученика леже у самоме раду; не у „душевном градиву" по Хербарту и Цилеру, већ у облику рада, у његову успеху, његовој подешености према снагама ученика. Најгорејешто се може десити ученику у моралном погледу, кад се навикне на неуспехе у своме раду. То одузима ученику самопоштовање, уништи му поштовање према школскоме раду, његово поверење према наставнику, начини га пре времена моралним циником. Сличеу задаћу има и статистика моралних грешења ученика за време школовања. Она нам допушта ноглед у неморално развиће детета, она. нам показује негативно морално развиће. Она се може извести на основи школских казна. Такву статистику школских казна објавио је у новије време проФ. Камзис. У силе што образују вољу детињу за време детињства спадају пре свега сви одношајм, који се тичу спољашњег стања дечјега жнвота. Из овога проистичу најважнији чиниоци, који образују вољу у добром или рђавом смислу, јер се дете мора сматрати управо као нроизвод своје околине. Ретко кад може се дете пре 14. године развити у независну духовну и моралну особу. Стога је веома важно, да се изведе упоредна статистика свих моралних симнтома, ириметних у школи, као на пр. понашање, казне, пзостанци од школе, као и домаћих ирилика, у којима омладина живи и расте. Затим ваља водити упоредну статиетику између домаћих прилика ученика и судског кажњавања. Најзад морамо прикупљати опажања о утицају што г'а слободно време, доколица ученичка врши на њихов моралпи жнвот. Мојманово је мигаљење. да је неизмериа штета данашњег нашег васпитања, што ми довољно не посматрамо и не надзиравамо слободно време учеииково, оно време што га ученик проводи ван школ^ког надзора. А тада се баш нарочито јављају они незвани еаучасници васпитања, који за неколпко часова униште моралне утицаје дугогодишњег озбиљног рада. Педагогика, која би што пре решила проблем ученичке доколице, стекла би за омладииу већу моралну заслугу, него сви писци моралних иоука за омладину и друге белетристично-педагошке књижевностп. На овом пољу лежи озбиљна задаћа етичке педагогике: она има да утврди суштину и моћ свих оних негатнвних моралннх утнцаја, који леже изван школе.