Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

683

Други јсдан пут за научно, тачно и директно поематрање омдадине јесте метода дневника, Она се састоји у томе, што се води дневник о моралном развићу једнога или више деце од почетка до кра.ја, т. ј. до њихове морадне лрелости. Бри том се нарочито забележе све изјаве њихових моралних осећајннх покрета, сви етички расутци и сва дела, о којима се може нагађати, да су потекла из етичких побуда. Такав дневник може нам једино дати истински погдед на развитак морадног увиђања и на опште етичко сазревање некс мдаде дичности. При том се мора водити рачука о статистици појављивања и статистици учестаности. Прва угврђује, кад се код детета први пут појављују извесна морадна осећања, расуђивања, побуде, поступци, на пр. кад се први пут јављају изјаве симпатије, или први расутци о одобравању иди негодовању према поступцима других људи. Статистика учестаности има затим да утврди, колико се пута понавља извесна врста моралног поступка, ношто се једанпут већ појавила у животу дететп. Ова врста опажања пружа родитељима веома бдагодарно поље систематског и брижљивог носматрања. У дироктно посматрање омладине убраја се даље и вођење књиге личности ) школи, које су иначе предлаганс пре пода века, а у многим шкодама се већ изводе. Ове књиге дичности могу узети на себе веома важну задаћу за наше етичке сврхе, наиме, да докажу односе или коредацију измсђу духовног успеха ученика и њихова етичког развитка. Наставници би могди нарочито два пробдема да обраде. Прво, какав је однос између интелигенцпје и обдарености нроссчно прсма морадном развитку. При том сс јављају ова питања: Да ди су интелигентнији ученици просечно и морално надмоћннји? Да ли су духовно самостална деца у моралном погдеду у опасности, или сс она показују и у моралној обдасти као самостална, нарочито према сугесгивним утицајима неморадпе врсте од стране заостаде деце? С друге стране настаје нитање: Да ли су можда глупа деца нарочито у онасности у морадном ногледу? Затим треба да сс утврди нарадедитет између школског успеха ученичког и моралног укугшог утиска његове дичности. Нарочито су од велике важности редовне забелешке о односима између школских уепеха. с јсдне стране и понашања према учитељима и друговима, изостанцима од школе и казнама с друге стране. Затим можемо на шестом месту навести праве статистичке методе. 11 од статистичким мстодама у ужем смислу разумем оне, које се занимају нрибнрањем спољашњих одношаја, поедедица и узгредпих нојава морадног живота, а чији се резултати не могу зздобити испосредним посматрањемомладнне. Ја узимам овдепојамусмислуотатистичкезбирке. Доиста постоји морална статистика етичког развића дечјег. Статистика нам тек даје могућности да упоредимо нормално и ненормално морално развиће омладине. Најважнија задаћа моралне статистике