Просветни гласник

682

ПРОСНКТНИ ГЛАСННК

и четврта мотода: прикупљање дечјпх производа и радова. Ради пспитивања општег духовног развића дечјег, ми прибирамо све могуће духовне и духовно-телесне производе дечје и гдедамо да њиховом упоредном прерадом познамо у њима духовно напредовање дечје. Тако прибирамо дечје цртеже, дечја калуповања, дечја писма, писмене саставе, приче, песме, игре, у колико они показују карактер спонтане духовне радљивости дечје. Непосредна сврха ове методе је, истина, чисто психолошка, јер тежимо да утврдимо духовно напредовање у овим производима. Али и ова метода може задобити етичког значаја. У сваком духовном раду ноказују се и етички моменти; ми видимо у њима напредак у развићу Формалних особина вољиних, које су неонходне за испуњавање етичких задаћа. У оваким радовима добивају израза: тачност, брижљивост, утанчаност пзвођења, доследност и истрајност, затим самокритика и самоконтрола, разумевање задаћа, што му их одрасли задају. Стога се могу ти производи скупљати с погледом на посгупни напредак оних Формалиих особина вољиних. Тумачење етичких момената у свима овим дечјим производима биће поуздано тек тада, кад поједину деду посматрамо непосредно при њиховим радовима. Пета метода, која је у ствари група. од метода, води нас много непосредније детету. Амо се имају урачунати све опе методе, које се оснивају на директном посматраљу деце. Ту разликујемо између посматрања у маси, које се простире на велики број младих особаиизмеђу појединачних посматрања, којгша се прати развиће пој^диначног детета. Главно је питање овде, како ћемо доћи до систематског и тачног, научно употребљнвог, директног посматрања омладинаца. За то имамо на расположењу различите путеве. Једно од најстаријих помоћних средстава јеметода уиитнихтабака. Она се уопште састо.ји у томе, да се постави пеколико питања о извесном проблему млађаног развића, па пр. о развићу симпатичних осећања. Ова се разашљу на једном упитном табаку великом броју заинтересованих лица, која на њих одговоре директним посматрањем, иа се онда статистички тзбраде од стране приређивача. Ова метода је највигае употребљена .у Здруженим Државама Сев. Америке. У НемачкоЈ је употребио по препоруци К. Гроса, наетавник Бек у Тибингену, проучавајући развиће сажаљења у деце. Ова метода је нарочито важна за етичке сврхе, јер се њом може организовати испигивање наравственог живота дечјега. Велики број посматрача прикупиће опширнију етичку грађу за посматрање, него поједини испитивачи; тек заједничким радом многих људи може се задобити већа количина етичких опажања. Ако хоћемо да изведемо опште етичке закопе развића, морамо располагати врло многобројним етичким проматрањима.