Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

691

3.) Подела на нормалпу децу н групирање њихово према икдивидуалној разлици у 2—3 категорије, чини да иоједини ученици искористе време и нажњу, одређепе за заједничко обучавање. 4.) Нова, школска система не бн могла ни да више развије дарове појединих ученика, нити да их довољно нрипреми за социјалне задаће у лшвоту. Ласпо је увидети ове слабо наводе против манхајмске школске урсдбе: 1.) Која тражи да се води рачуна о радној способности васпитаника. 2.) Поклања нарочиту бригу на слабо смособпе васиитаннке. 3.) Избегава ионављање разреда и даје могућности заосталим и слабим у успеху да заокруглс своје образовање. 4.) Дајо могућности даровитима да појачају у нзвесном праицу иеку показану снособност. б.) Наређује да се ради с мало ђака у разреду, да бн се дала могућност учитељу да нрати и саставља индивидуалне каракгеристике- ученика. 6.) Смањава наставно граднво, а повећава школско време п заводи обучавање на принципу рада и активитета. 7.) ГГоставља равнотежу између физичког и умног рада, и 8.) Ствара повољнпје хигпјенске услове за телесно ојачавање ђака. На основу саопгатених непосредних опажања и већ испитаних повољпих резултата у градовима, где је била уведена горња школска уродба, конгрес, усвајајупи аринциа индивидуализације у настави, иреиоручује школским уиравама да се иостарају за увођење ове манхајмске школске системе , па било без одступања од њене основне уредбе или с пеким одстунањем. Манхајиски систем школовања јавља се као први научни педагошки нокушај да се разреши тешка задаћа сувремепог тпколског васпитања. Опа говори пе само о томе како да се предаје у данашње време, но зашто' и шха, дајући значај не толико колнчини извршеног посла, колико снособности за рад. ^ Реформна школа у Шарлотенбургу — Од свпју германских градова Шарлотенбург је био први, који је сво.је школе реФормисао у наиредном духу, угледајући се на град Манхајм. Његова онштинска управа троши огромне суме на школске потребе. РеФорму школе у ПГарлотенбургу нзвршио је њен пгко."ски саветник д-р Најфорт. И у уредбу ове школе унесен је прпнцип манхајмеке школске системе — према индивидуалној разлицп ученика — али ипак у неколико оригпналпо подешен према меспим социјалппм потребама. И овде су школе подељеае у 3 категорије: нормалпу, помоћпу и горску. Нормалпа школа је слична оној у Манхајму, има 7 разреда. Помоћна школа — је за ограничене, душевно заостале, али ипак способне за развиће. Њихова је задаћа да будећи заспале душевне способности и одстрањујући телесне недостатке — ојачавају пспхо-физичко развиће ученпка тако, да могу нрећи у нормалну школу, или да се припреме за практични жпвот. Оне се називају помоћне с тога, што им је циљ: да дају помоћ оним ученицима који, услед душевних или телесппх недостатака, не могу да прате с успехом редовно учење у нормалној школи. Ове школе стоје у вези са нормалном школом и чине једну васпнтну систему. Ко год зна колико слабн ђаци сметају добрим ђацима задржавајући их у учењу, и колико они због тога, задају наставницима једа п носла, радо ће поздравити ову систему школовања. По данашњем систему школо-