Просветни гласник

692

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вања у основну школу ступпју с.тбоумиа, нормално развпјена п даровита доца заједно. Имајући пред очпма велики број ђака у разреду, п проиисани нрограм који треба да сврши, учитељ не може да водп довољно бригу о дечјој ипдивидуалпости, те онп слабоумии морају далеко заостати и ионављати. Или, ако се њима поклони потребна иажња, напушта се већи број онпх средњих и даровитнх ђака. Горске школе — По данашњен школском уређеау у пгколу ступају заједпо и здравп и болешљиви — малокрвни, који пате од разнпх хронпчних болести п т. д. Услед тога опи пе могу да прате учење као здравп, често заоотају од школе, неповољном школском средииом њихово слабо здрављз још горе бпва. Због свега тога и они често понављају, илп наиуштају школу. Да би и таквпм ученицима помогао, д-р Најферт удесио је једно спгурно хигпјенско средство — отворене школе у шуми. Прву такву школу отворио .је 1904. год. за децу пз основне школе, а 1910. год. н за ученике средњих школа. На чистом ваздуху, са добром храном и чебтпм куиањем, ученици проведу у шуми пролеће, лето и јесен, забављајући се у игрп, лаком раду и обучавајућп се школским предметима. Дневни трошак сваког детета износи по 1 дин., од кога родитељи илаћају од 10 до 60 п. д. — нрема имовном стању. Разуме се да су наставпо градиво п часова учења овде знатно смавени. п да је бро.ј ђака у разредпма мали. Ова идеја д-ра Најферта остварена је још у многим градовима, нрнмпјућн свуда само оне ученпке за које је вероватно да ће своје здравље поправити, а никако туберкулозпе ни скрофулозне. Из лекарских извештаја впди се да је прва горска школа дала врло повољне резулт>те и у здравственом п у васпитно-научном ногледу. За то за Шарлотенбургом следују и друге градске општине у Германпји. За отварањо оваке горске школе, за ученике средњих школа у ПГарлотенбургу, дао је један просветнп добротвор 66.250 дин. * Манхајмска школа у Шемницу — Мало час рекосмо да је и град Шемнпц, један од на.јглавнијпх Фабричких градова у индустријској Саксонпјн — међу првима који су примили манхајмску систему школовања. Недавно је објављен званичнп извештај те школе за 1910—11. шк. годину, и из њега се впдо ови резултати: Бпло је у 6 окружних школа 25 паралолнпх разреда. Од 631 ђака било је 301 мушкарац и 330 девојчица. Према томе, у сваком разреду било је просечно по 25 ђака, а стварно их је било од 16 до 35 ђака. На крају шк. године од свпју њих нрешло је у следујуће паралелне разреде 301 ђак, т. ј. 57%, а у следеће разреде нормалне школе могло је блти преведено само 125 ђака, дакле 20°/ о . Свргаили су школу 66 ђака 10°/ о 80 њих пису моглп прећи у следеће разредо, те су преведени у помоћну школу. Према томе, скоро 13°/ 0 остало ја да понавља разроде чак ири манхајмском систему. Ове цифре јасно потврђују да је овај систем тачно удешен према способностима учепика, п делсћи цх на 3 паралелне груно даје могућности свакоме да се развнје према својим моћима. * Шта треба ми да радимо у овој ствари? — Истина, лепо је, и паметно је, користпти со туђнм пскуством, али ппак не морамо мп чекати