Просветни гласник

48*

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

695

4) Неаостојанство — Дете може бити непостојано „са недостатка духа": оно резонује уместо да радп. У том случају ваља га присплптп да увек иде до краја са својом пдејом: „у толико горе ако се рђаво определило или верује да се рђаво определило, убудуће боље ће размпшљати 1 '. Ако је непостојано „што неша срда", мењајући му аспирације које су потекле са ћудљивости и без стварног разлога, отклонпћемо пре свега од њега све оне лрплике, у којима може бити у искушењу да прелеће с једне жеље на другу, а потом натераћемо га „потчиаавајућп га разнпм искушењима за мењање, да се тога остави". 5) Уиорност — „Овде напор васпитања треба да цпља не на епергију која овде постоји у врло великом стеиену, већ на свест". Требаће пре свега сузбпти саможпвост и охолост. Потом постараће се да се тврдоглавство пе може ни вежбати, пити триумФовати. Ако се не могу сузбити нити спречити настуни, акат власти учпниће томе брзо краја: поступаће се са тврдоглавцем као са створењем које је изгубило право и употребу слободе, а оставиће се дете при својем тврдоглавству само тако ако оно шкодп само њему : добро је да тече пскуство о свом трошку. Међутим, не злоупотребљавајмо. власт према њему. „Пазимо да пе скршпмо епергију код јакпх,- треба је сачувати да бпсмо је окренули на добро. Заповедајмо им по мало, старајмо се да их нагонимо да хоће самп они добро, да хоће да унесу нешто смотрености и помало уљудностп у грађанске односе: престаће да буду дпвљи и сурови а остаће снажнп". Ш. * Универзитет рада — Реч је о Унпверзитету у Сћаг1его1 који је заснован 1903 и који данас броји на 500 ученика. Зграда, врло пространа, пма не само дворнице за курсове, за конФеренције и за локтиру, већ п простране радионице и огроман музеј за индустрпју и проФесионалпу наставу. Музеј је са својим богатим збиркама, са лабораторијама, књижницом на расположењу разним васпитнпм установама. Свпма књигама и часописима могу се служити чланови удружења, било шеФови или радници. Огромна дворница стојп па расположењу за народна предавања и у њој се доиста често и држе таква. предавања, а држе их стручњаци. Универзитет има: 1) Вишу индустријску школу којој је задатак да припрема спремпе техничаре, управнике радионпца, надзорнике радиопица. Ту се примају ученици од 18-те године ; трајање учења је три године; богат материјал даје могућности да се овде стекне врло озбиљно практично знање; 2) Нормални курсови за про®есоре пли за оне који хоће да буду проФесори по индустријским школама; 3) Професионални курсови, које посећују увече, или преко дана ученици, који су довршили своје школовање у основној школи. Сем тога овај је Унпверзитет „груписао мале пндусфпјалце и чланове лроФеспоналних удружења и осигурао је себи њихову сарадњу у обогаћењу музеја и за органпзацпју вечерњих и недељних курсова". Ш. * Наредба која се односи на прононеијацију датинског по средњим школама .— Француски министар просвете у марту месецу ове годино издао је циркулар у којем саопштава да је одлучио да се одржи, бар за сад, по