Просветни гласник

696

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

средњим школама традпционална ирононсијациЈа латипског. Ради оправдања своје одлуке наводи ове две побуде: 1) „садашње стање фнлолошких наука како у погледу прононсајације, тако и у погледу акцентуације"; размимоилажење које у овом питању износе најпозвапији мишљења, не допуштају да се засад Формулишу доста поуздана нравила; 2) створена забуиа „са недостатка опште доктрине или бар претходног споразума између заиптересованих наставнпка", забуна због које се бупе и саме породице. * Наотава ручног рада у саксонским нормалним школама — По овим школама заведен је ручни рад 1885 и сад се нрактикује у 22 школе на 23. Ма да је Факултативап готово сви принравници учптељи уделују у њему. Свуда сачињава саставнн део програма и вежбања се ннкад не врше за време одмора. Радови су лено градуисапи и једновров^ено циљају и теже и култури укуса и развићу специјалних подобности. Теоријска објашњења увек прате рад на пракси н неиосредно припремају нриправнике — учитеље за њихове потоње дужности. Сваки наставнпк организује наставу што може боље по иптересе ових младића; треба нарочито да се инспирише меснпм иотребама, алп ипак да никад не изгубп из вида да ће ручни рад са своје стране у многом допринети општој култури учитеља. Резултати овз,е иостпгнути изврсни су, п требало би следовати њихову иримеру. Поводом коедукације — У Немачкој се појавио нокрот иротив коедукације. У Вагтеп-у, инспектори и општинска упрпва сложили су се да нодвоје сву децу у иосебне спецпјалне, школе. У меморандуму, доста дугачком и добро докуаентованом, нокушавају да докажу „да пастава и васнитање палазо свог већег рачуна у специјалним школама, јер се у таквим школама може озбиљпије заниматп и забанљати ипдивпдуама сваког пола". Подвојеност погискује -доиста. извесне велике тешкоће које су познате свпма онима, којп су имали једновремено да се занимају и дечацпма и девојчицама. Наиослетку, оно што није за презирање с погледом на општинске издатке, коедукацпја је иаметала варошп Вагтеп-у један ипшак годишњпх пздатака, који се пењао до 80.000 динара. 1872 један члан органског закона прописивао је ово : „У школама са впше разреда, изгледа да још нвје дошао тренутак да се потисне коедукација у вишим разредима". Но корачало се напред и Ваттеп је иоследња велпка варош, која још није створила специјалних школа. Ова сиољашња привидна аиомалија долази отуда, што је до последњнх година школска организација овдо била потчињена искључиво утицају. Вогр&М-а, који је на другом месту учпнио толиких услуга настави. Овај је педагог сматрао „да ће коедукација за дуже времена спасти невиност и нростородачност дечју". Очевпдно нпје имао право, пошто нам је искуство донустило да утврдпмо, пошто јо у установама за средњу наставу, где је апсолутна подвојеност измођу дечаке и девојчице, ситулција идентична са оном по основним школама. Заблуда ШгрГеМ-ова пропстиче из онога, што је оп и сувише полагао на васпитни утпцај мешовпте школе и чак школе уопште. Нпкад. се није доказало и никад се неће доказатп да је коегукација подигла или епустила ниво моралне културе код једнога народа. Неколики нримерп којп бп со моглп навести да се подупре ова теза, само су случајностп, без икакве универзалне вредпости. Еад би било друкчије, шга бисмо рекли о свима владама п о свима управама, које су у последње време завеле по школама подвојеност полова?