Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

697

Можда ће нам се још једном иребацити и навести пример са Амориком, у којој је коедукација па дпевном реду и у моди? Али прп тол се заборавља, да многи педагози амерички сада траже потпуну модиФпкацију школске организације и про свега укидање и уншптавање коедукације. При овом се такође заборавља основна разлика која постоји између америчке и европско породипе. Заборавља се такође и опа копстатација, да су увек девојчнце у погледу иптелектуалпом испред мупжараца. Није ли јасно по свеиу да им треба давати поднојепу наставу ? „Браниоци каогод и нападачи система коедукације показују се сувишо апсолутпи у својим педагошким идејама. Јасно је да коедукација постајо незгодном у вишим разредима, где се опире слободном развијању. Тако је исто јасно да је коедукација у нижим разреДима од очовидие користи, јер први принципи васпитања и пастављања могу и треба да буду исти за оба пола. Но у овом реду идеја, као и у свима људским предузећима има прилагођивања. принципима. Ако су Финансијскп извори недовољни не натурајмо ради триумФа доктрине стварање специјалних школа. Алп сетимо се да је коедукацпја само рђава ствар п да се број њезиних присталица сваким даном смањује". т. Настава туђинских кљизкевности — Један Енглез пише овако: Није некорисно предавати туђинске књнжевности у средњој школи. Пор-ед политичких гранпца, сувремена књижевпост је нптернационални израз духа п срца човечјег. Ограпичити се на проучавањо књпжевиости своје земл,е, значи не упознати п не уочитп прави пстинпти смисао књижевности и њезиних односа са светским животом. Каже се за онога ко зна само један језик да не заа нпједап; тако би се исто могло рећи за онога који познаје само једну књижевност, да о књижевности уопште има скучен и непотпун поглед. Проучавање и изучавање туђпнске књпжевности прошпрује пдеје млада човека и ограђује га од уских ногледа шовинизма. Уосталом, сва преимућства проучавања народне књпжевностп поново се палазе на много већем степену у преимућствима туђинских књижевности. Више се цонн оно шта се стече папороч н тражење тачног израза натерује да јасније проценимо и" оценимо особине једнога стила. Напослетку може се рећп упознавањем са литерарним делима каквс ттђинскс земље створиће се код младих људи жоља да што боље познаду језпк ове земље: познавање ктижевпости развија и иознавање језика. Кад треба почети с& проучавањем туђинске књиж.евпости? Не пре но што со дете буде свикло на говорни језик; то је крајем друге године изучавања тога .језпка, најраппје кад оно већ буде могло оценити литерарну вредност текстова у прозп или бар лаке и иросте поозије. Које текстово трсба проучавати? Неки ученици боље иознају деветнаести и двадесети век, него ли седамнаосги п осамнаести. Почнимо дакле са сувременом књижевпошћу и вратимо се од иознатог непознатом. Језпк у ппсаца наших дана миого је ириступачнији, а и њихова мисао такођо. Писцн треби да буду одабрапи према добу, иодобпос.тпма- и према опом што су ученици дотле читали; треба пазитп на то да им не дамо и сувпше тегаке текстове који би их могли обесхрабрити и потребпо је мењати и узиматп разноврсне : оиисиваше, ириче, разговоре. Из овога је јасно да је овај научник противан учењу историје туђинске књижевностп. Ово пастављање не би било па свом мосту у средњој школи: