Просветни гласник

698

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

оно са чим треба упозпати младиће јееу велика дела, којима је туђипски народ радио п делао на онштем развијању човечјег духа. * Олакшаваље програма по средњим гимназијским разредима Полазећи од онога принципа који је уонште свуда усво.јен: „да настава треба да буде привлачпа" Уо1ктаг Немац одлучно устаје против садагањих лрограма за средњу наставу у Немачкој. По његову мишљењу проФесор, ирикован за своје достојанство, и сувише заборавља да му треба да тумачи службену наставу и још да код сво.јих ученика изазива „радост да науче". Одгурпут одасвуда, стављен између наставппка који му пе оставља пи једног слободпог тренутка да се прибере и родитеља који, на крају крајева, траже успех, гимназиста напослетку завршава тпм, пгто постаје малодушан, лен, и мало по мало у његовој души ствара се незадовољство. А међутим родптељи п проФесори нису гонитељи. једина је њихова иогрогака што се дословно држе наставног програма. Резултат је свега тога јадап п жалостан: „Ђак рђаво радн, не интересује се оним што ради, нема у том никаква лпчпа задовољства; покоравајућп се невољно и протии срца, завршава тим што занемарује своје најелементарније дужности и што ненрекпдно живи на ратној нозн са својим проФесором". Пошто је тако прстом указао на зло, Уо1ктаг покугаава да злу нађе лека. Очевидно је, воли он, да велики део неусиеха п оиштег зла нропстиче што су разреди нретрпапи ђацииа. Нагнан да со занима масом, проФесор нема времена да се иптересује културом индивидуе. Но претрпапост програма спречава сваки озбиљан наиредак. У доба када се деге треба да трансФормише у младића, када, према томо, оно тражи зарад свога здравља нарочитог старања п ногатеде, тражи се од његове младе интелигепцпје, од његово свеже и живе меморије, нретераних напора. Узалуд тело тражи своја нрава за слободу и за Физичка вежбања на слободном ваздуху, очи су изгубиле своју живост, пестало је руменила са дечјпх светлих образа, ту је свакодневпи посао којн неће п који не може да чока, проФееор подстиче н грди, родитељп прекоревају, грде или храбре: програм, увек и само нрограм. Шта треба да се уради? На првом месту наставппцн снореднпх наука требало би да се задовоље својом улогом н да не нокушанају непрекидно да нгврљају по суседном земљитпту, нарочпто по земљипгту главних проФесора, преонтерећујући ученико сваковрсним иисменпм задацима, које треба радпти код кућо. Исторпја, геограФпја, прпродне науке, религија треба да се уче само у разреду и нросто да чпне нредмет' лекцијаиа за припрзмање, за проучавање. за носматрање а никако да буду писмепн радови п састави. Живи језици. којима нико не може снорити једпнствену корисност, заузимају врло много места и врло лако закупљују све време и све напоре младих ђака: претерало се у мери са последњим реформама; времо је задржати и вратити машпну и тада прпстуиити здравијем прилпгођивању програма жпвих језпка прнродп, пителигенцијц и прцмчивој подобностп учеппчкој. Тако исто требало би увестп реформе и у изучавању грчког п латинског. Требало бп се пре свега оставпти опе маније, коју у неку руку намеће п сам нрограм, да се папупи глава младпх ученика масом детаља, изузетака, чудноватостп. чија васпитна вредност ни.је никаква, алп чпји је убитачни утитај великц са пепрекпдног попављања. Учење .језпка би 10 мртвих или живих, не треба да буде циљ већ средство: из тога учења треба дакле избацитп све оно што има карактер сувишног.