Просветни гласник

школско кретаље

701

нпје усамљен, као год ни ха иојава, да 383 детета, и ако су обавезна за школу н вдрава, нису могла ући у пруску народиу школу због немања места. На суирот томе нруске школске статистиве покаиују три народне школе без ученика, и то у иазнањском две и хановерском једна. Напослетку било је међу школским заједницама пе само 268 без и једне школе, већ осах чак и боз ђака. * Народне школе у Немачкој — У 1911 годипи било је у Немачкој 66557 јавних народних школа са 10.309.949 деце. Број учитеља је нзноспо 148.217, а број учитељица 39.268, дакле свега 187.485, од којих је тек 126.000 организавапо у Немачком Учитељском Друштву. На једну паставничку снагу долазило је 1901 годиие 60,9; 1906 58,4 и 1911 54,9 ученика: Број ученика, који пада на једну наставничку снагу, износио је у Пруској 56,5, у Баварској 56,7, у Виртембершкој 57,8, у Саксонској 54,7. * 1000 Хербартових писама — Недавпо је у Немачкој изишла кн .ига: „1000 ВпеГе уоп ипс1 ап НеЛаг!;, ХЈгкип (1еп ипЛ Ке §ез1еп ги 8е1пет 1Је1 »еп ипс! зетеп ЛУегкеп". М1(; У1ег ВИ(1егп. Уоп Бг. Тћео<1ог ГгИгзсћ (Бап§епза1га, Негшапп Вауег & 8бћпе. Чипи 16 до 10 св. великога Еерблхова издан.а Хербарта). Дело доноси први пут сав материјал, шго се само могао добавпти, за живот чувенога недагога п ФилозоФа немачког Јована Фрпдрпха Хе])барта. * Педагогика као главни предмет на докторском испиту — Пруски мпнистар просвете донео је давно жељену одлуку, да се од сада педагогика може изабрати као главни предмет за докторски испит, а не као до сада, да се педагогика могла полагати само уз ФилозоФпју. Тако ће у Пруској имати сада нова титула: БокЈог ресЈа&о^ае. Уопште се на пемачким уииверзитетпма. поклања сада све више иажње педагогицп као засебном предмету. Тако је педавно уннворзптет Хале установио нову засебну катедру иедагогике и недагошки семипар. За ироФесора је позвап др. АлФред Рауш, унравнпк т. зв. „Б'а(еш13сће Наир18сћп1е" у Франкеовој Задужбинп у Халу на 3. Он ће у зимњем семестру отпочети предавања. * Уч:итељево писање — Да п немачки учитељп морају трошптн времепа око разног пискарања, види се пз једне белешке, коју узимамо по „Неие Ваћнеп!" (св. за апрнл 1913). Иронична је шала, кад се данас међу великоградским учитељима место обичпог иитања: „У којој сте школи?" каткад чује: ,У којој канцоларији радите?" Па ииак има за то оиравдања. Ово набрајање посведочнће нам то: 1. Списак изостанака месечно нопунпти у два примерка. 2. Сппсак изосталих води се сваки дап. 3. ПГколски иослужитељ добија свакп дан ппсмене „палоге" због онпх који не долазе у школу. 4. Формуларп за бесплатне књиге нопуњују се дваиут годишње. 5. Снискови сиромашних ученика више пута се исправљају и донуњују. 7. Сппскови о рођењу птд. чешће се прегледају п поправљају. 7. Састављају се сппскови за пелцовање. 8. Два пут се праве спнсковп за конФирмацпју (прво прпчешће). 9. Позо шаљу саопгатења о ученнчкпм представама и желе прпмање иријава