Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРЛ

729

материјалу може издвојити као заједничко и од несумњиве оиште користи за питање на које се односи. Шта се од свега тога има очекивати као практичан резултат ? 0 томе се за сада, док је посао међународне комисије и државних пододбора још у пуноме своме јеку, не може дати деФинитиван и поуздан одговор. Одлуке ће конгреса зависити од онога што буде у себи садржавао материјал, на чијем се нрипремању у овај мах ради; оне ће бити импозиране оним што се у томе материјалу буде утврдило као заједничко, несумњиво корисно и саобразно ономе што се данас тражи од математичке наставе. Али о њима се већ и данас, према до сада спремљеном и сређеном материјалу, према општем расположењу које је избило на досадашњин састанцима комисије и према правцима у којима се данас развијају потребе у математичкој настави, може иматп извесних индикациЈа које наговешћују бар општи смисао тих одлука и главно обедежје основице на коју ће се, вероватно и ттриродно, ставити математичка настава. Те се индикације могу резимирати у овоме: у нижој и средњој настави даЛе се што више маха интуицији и ексиерименту, са што мање формалистичког елемента; у стручно) настави Ке се математици, као основном помокном елементу, дати чисто арактичан, утилитаран карактер, а у вишој настави, где хе математика има обрађивати ради пе саме, без обзира на њену улогу у другим областима знања, настава Ке се имати развнјати у иравцу чисто логичком. 0 ирактичним иојединостима начина на који ће се ове идеје провести кроз математичку наставу, о наставким програмима, који ће се имати радити у духу тих идеја, и у оптпте о реФормама у настави које ће вероватно бити последице онога до чега се буде дошло при деФинитивном претресу питања на међународном конгресу, за сад је рано говорити. Несумњиво је, међутнм, то даћеиокрет, о коме је реч, допети собом реФорме у математичкој настави у свима земљама и да ћс се, поред све необавезности одлука конгреса, та насгава постуино изједначавати и прилагођавати се, у колико то буду донуштале специјалне прилике у појединим земљама, општим савременим потребама. Је ли потреба наговештавати, гторед опште користи која ће се имати од овога зближавања математичке наставе у разним земљама, јога и несумњиву корист од реципроцитета и узајамних односа који ће тада постојати између школа једне исте врсте у разним земљама, а ко.ја би нарочито била осетна нри случајевима преласка ученика из тнколе у једној у школу исте врсте у другој земљи? Од интереса је навости да су идеје, које су у ногледу реФорме математичке наставе избиле у досадашњем раду међународне комисије, већ нашле одзива у појединим земљама, где се већ у велико приводе у дсдо. У томе се погледу на прво место истиче Енглеска, тде се