Просветни гласник

746

просветнн гласник

новац мало познат и код миогих великих, „а ириродно је богаство изумително". Четврто је иисмо из Бање (Соко-Бање). — Трећега дана пред подне стигли су у Крушевац, где је живео „знаменити кнез Лазар". Спомиње, ,како говори предање", развалине куде царице Милпце, помиње и цркву Лазарицу и њену судбину... Били су наредили ручак у механи, али се није могла наћи кокош да се зготови, те их је одвео својој кући секретар судски, Србин из Аустрије, коме је и жена „нречанка" те се „не стиди туђих људи". Пј ручку су пошли даље; мислили су стићи у маиастир Св. Романа, али су заноћили у простом салашу на Моравиној обали. У Алексинцу су били гости иомоћника начелства. Иослужени су били чибуцима, по том је изашла госпођа са слатким, ракијом и кавом. Послуживши их хтела је да их пољуби у руку, „али ми то не допустисмо, већ се ижљубиемо са њом по староруском обичају". Пред ручак изиђе кћи, прекрасна девојчица те их поли да оперу руке, али за сто не седе ни она ни њена мајка. По ручку опет прање руку. Ту су и вечерали, а по вечери дође исто девојче да Срежњевском скине обућу. Кад он сам сврши тај посао, она донесе воду да му мије ноге. Залуд се бранио, и „церемонија се продужила до пола десет". Сутра дан су пошли даље, и он је у знак захвалпости пољубио домаћици руку: „то је бидо нешто тако ново да је она сва поцрвенела". — У Алексинцу, који је до скора био село, видео је и карантин који је „прекрасно устројен" — као у сред Брода или Митровице ! До Бање није било никакке механе, иони су тек тујели и остали да нреноће у Милошеву Конаку. Бележи о лековитости воде и старини бање. И он се бањао; вода је врло топла, а тамо где она тече у цистерну „јаје се обари за 15 минута". Идуће је писмо из Ћуприје. — Сутра дан из Бање стигоше у Ражањ, где су имали стан ништа бољи но у колиби на Морави. Чуди се кнко су у Србији стакла на прозорима велика реткост: није га било ни овде, ветар је дувао кроз непопуњене прозоре; они су се мрзли, и једва га је чај згрејао. Из Ражња су ударили преко Шунељака, где је „прекрасна мезулана". У мезулани се добијају коњи за јахање; „друге поште у Србији нема"; плаћа се за јахаћега коња два гроша на сахаТ; ко хоће брже да путује може узети и једек до осам коња! У Параћину номиње добар нов мост на Црници; иначе је хао и у Ражњу, и ако је богаство веће. Иза Параћина су видели мечкара с медведом. У Ћуприји је имао леиу собу, испуњепу мирисом од дуња, Објашњава мајци да је дуња „у роду јабука, само тврђа и већа"; дуње су, прича, поређане по свој соби у полукруг около по полици, а са њиховим се мирисом меша мирис смиља, босиља, кадиФице и др. Пише опет на колену, а на пољу се бура разиграва. Сутра