Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

763

директора, за основну, средњу и вишу наставу. Кра.ј министра заседава Виши Просветни Савет , где већину чланова бирају њихове колеге, и чије се мишљење тражи у великом броју случајева; то јо тако исто једна врста апелационог суда за разне академске судове. Министар има под собом изасланика, инсаекторке дечјих забавишта, главне инсиекторе основне наставе и средњих школа., који контролишу ток службе у целој Француској. За универзитете нема више гдавних инспектора; али министар може да пошље у њих, као своје изасланике, високе универзитетске дичности. Француска је подељена у шеснаест великих просветних обдасти, Академија, чије је седиште у варошима где су петнаест универзитета и у Шамбери-у; има, уз то, .једна академија и у Алгиру. На челу сваке академије сто .ји Ректор (париски ректор зове се вице-ректор, пошто се министар сматра као ректор). Париски вице-ректор је у ствари, после министра, највиша просветна личност у држави. Ректори немају ничег заједничког с личностима које код нас и другде на страни носе исто име: њих поставља Председник Републике и они су директни министрови представници, шефови сва три рода паставе у својој Академији. За ректоре се обично узимају универзитетски проФесори. Уз њих стоје, ради управе над универзитетима, Универзитетски савет, састављен од универзитетских проФесора изабраних од својих колега, и, за федњу наставу, Академски савет, где има чланова по положају и. у мањем броју, чланова изабраних од својих колега; надлежност академских савета је ирилично ограничена. У сваком округу, по један Инсиектор Академије стоји на челу средње и нарочито основне наставе; за Париз има више академијских инспектора и један директор основне наставе. У сваком срезу по један или каткад по випте Инсиектора основних школа (три у Л илу и Лиону, двадесет у Паризу) обилазе непрестано школеусрезу који је повсрен њиховом надзору. У сваком округу постоји и по један Окружни иросветни савет; он се нита за мшпљење о извесним питањима нарочито дисцишпшарним и нредлаже окружном начелнику за ностављење известан број лица која, под именом кантоналних делегата, надгледају у свом кантону (кантон је, као што је познато, део среза) ток и резултате основне наставе, као представници породице и друштва. Б) Основна настава Основна настава. је обавезназа децу од шест до тринаест година, сем ако нису. пре тринаесте године. положила исиит о овршеној основној школи, који се зове сегИ(гса1 <1' е!и<1ез рггтаггез и о коме ћемо говорити доцније. Будући обавезна, основна настава је бесплатна, макар какво било имовно стање родитеља; уосталом, деца могу ићи не само у школе ' које се зову основне или општинске, но и у ириватне, илн у примарне