Просветни гласник

762

ПРОСВВТПИ ГЛАСНИК

спитање, које жели бити васпитање воље, образовање срда, стварање карактера, мора не само угушивати ниже аФекте него и одгајивати више и највигае аФекте: моралне и естетичке. То је пут, једиеи иоуздан пут ка првој врлини: самосавлађивању или побеђивању егоистичких, неморалних аФеката и страсти. Д-р ВоЈ)ислав Лоренц.

УРЕЂЕЊЕ ШКОЛА У ФРАНЦУОКОЈ

Настава у Француској је двојака: јавна, која се даје у име државе и стоји под строгим државним надзором, и слободна, пад којом држава има мало власти и где су наставници поглавито свештеници или некадањи чланови верских братстава која су, као што је познато, недавно растурена и прогнана из Француске. Јавна настава је потпуно лаичка: предавања о вери су кз ње сасвим искључена; али по Један вероучитељ предаје веронауку у гимназијама и колежима ученицима ко.ји то хоће, а у основним школама четвртком нема иредавања. да би се деци могло дати п верско васпитање. Напротив, већина слободних школа су католичке: држава води над њима надзор само у погледу хигиене, и колико да се увери да директори и наставници имају извесне универзитетске степене, који су много низки но за државне школе. Али, с друге стране, како је држава резервисала једино за себе монопол да даје сведоџбе о положеним испитима, слободне школе, да би њихови ученици били примљени на разним испитима, имају интереса да се држе програма јавних школа, и да ниво наставе одржавају на што већој висини. У основним и средњим слободним школама има двапут мање ученика но на државним; на универзитетима, та је размера 1: 10. У овом прегледу, ми се више нећемо дотицати основне и средње јавне наставе, пошто су појединости унутрашњег уређења различите у разним заводима. Ми ћемо једно за другим говорити: A) о огиптем уређењу јавне наставе; Б) о основној настави; B) о средњој настави; Г) о вишој настави; Д) о осталим школама. А) Опште уређење Врховни старепгана наставе је Министар Просвете, коме се често даје и титула СтгаиЛ-Ма^ге <1е Г ПттегзНе с1е Ггапсе; уз њега су три