Просветни гласник

790

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

и наших савета на децу, спрам које породица показује тако претерану благост. Зар она неће бити склона да сматрају нашу бодру пажњу као предубеђење, а нашу строгоет као гоњење, и да огласе као неправду најмању казну на коју их осудимо. А кад нам се учини потребно да прибегнемо ауторитету родитеља, зар се нећете побојати да ће они дочекати наше примедбе, ма и најоснованије, с неверовањем и негодовањем? „Како? то није могуће! Ја познајем врдо добро мога сина, он није кадар да има таква осећања, да урадн такве ствари. Можда нисте добро видоди, можда су вас рђаво обавестиди". Несумњиво је да, нротивречити тим осећањима, значи излагати се непријатељству породице. И како би било дејство казне која би наишла на такво упорно држање? Одмах би се горко жалидо „сирото дете" које је задесила казна, рекло би се да је она неправедна и незасдужена, и показало би му се, на јасан начин, да .је сва симпатија за њега и сав гнев против наставника. Без сумње, дешава се покаткад да се слаби родитељи тобоже љуте нред нама из учтивости и показују мало воље да буду сирам своје децс енергични. Али то су узалудне претње и безопасна тутњава. Тек што отиду од нас, њихова строгост се растури као дим на ветру и најмањи излив криваца обезоружава их и умирује. Ако заиста хоћете да радите заједно с нама на васпитању ваших синова, знајте најире да их цените тачно. Не гледајте их кроз варљиво огледало рђаво схваћене љубави. Видите их такве какви су, с њиховим манама, њиховим слабостима, њиховим несавршеностима, а не такве какве бисте их желели да су. Они имају у клици, зпајте то добро, већину мана и порока људских, али немају разума да их оцсне ни воље да се нротив њих боре. Дужност је родитеља тако исто као и наставника да суде и да хоКе за њих кад они нису у стању да то раде. Потрудите се да испитате необично пажљиво савеет вашег детета, нроучите је искрено и непристрасно до њених најмањих кутова, и ако у њој пронађете рана, не оклевајте да одважно принесете гвожђе. У тој борби против зла, оклевање, слабост, осетљивост којој нема места, могу озбиљно да доведу у опасност резултат ваших напора; хладнокрвност, одлучност и енергија јесу главни услови успеха. И нарочито, не треба ноказивати нестрпљивости, нервозе, ни непотребне плаховитости. Има родитеља за које енергија значи суровост, а одлучност тиранија. Они заборављају да сила порађа мржњу, да је подлост кћи страха, и да, ако интелектуални деспотизам подјармљује дух, морални деспотизам понижава савест. Треба да се породична дисциплина подешава колико је год могућно према дисциплини школској. Школска дисциплина осигурава ред и тачност, поштовање и послушност, али не намеће насиље. Основана на нажљивом проучавању темперамената и карактера, она тражи деј-