Просветни гласник

794

иросветни гласник

Извођачи су: 1) Деца из Хелерау, из свих сталежа стаиовнпштва. Она ужнвају бесилатно наставу из Ритмичке Гимнастике. Бако се деца односе прена. овој школи најбоље се види из ових лримера. Мали синчић радника Рупрехта на нитање: уме ли већ да чита и да пише одговара: .,Не, али", додаје поносито и весело, „идем већ у ритмус!" Деце пма преко 50. 2) Одрасли ученици и ученице, из свих земаља и народности у Европи и Америци, до 150 на броју. 3) Члановп „Учптељског невачког друштва" из Дрезде — до 50 лица. Свега око 250 извођача од мале деце пре основне школе па до зрелих жена и седих стараца. Гледајући их тако веселе, иредане раду, посматрајући она здрава, витка тела, како се лако, окретно, неусиљено окрећу у свима ритмичким вредностима, у свима врстама тактова, човек се осети учасником у њиховој радости. Дође му као да је пренесен у неки вишп свет, свет идеала какве а.нтичке гимназнје, у којој се васпитава ка здрављу и лепоти. Ничега усиљеног, камештеног, нрппремљеног и набубаног за концерат као у многим другим уметничким школама. Извођење је у масама од цо 50 до 150 лица, а ипак се притом јасно види најсавесније спроведен прпнцип индивидуалисања при настави и васпитању. Пред вама су и ученици и учитељ — као да је обичан час. Учитељ их уређује, упућује; исправља њпхове неизоставне погрешке нпр. при синкопама; чак указује гостима на њих и објашњава им у чему се погрепша састоји. Између ученика и учитеља влада у опхођењу тон који ми модерни васпитачи у вишим школама једва можемо да замислимо, а весели учитељи тако званих „вештина" код нас сигурно би се запрепастили од чуда видећи такав ред и дисциплину нри раду гимнастичком н музичком. Слобода, отвореност с ђачке стране и усрдност и преданост учитеља иросто задивљују. Најпре су извођена основна вежбањ а из Ритмичке Гимнастике (нозната донекле нашој публицп са матннеа Школе за уметничку гимнастику у Грађанској Касини, маја пр. г.). Циљ је овим вежбањима да обуче тело у кретању по ритму, не само у такту, музике, већ да га ослободе свих непотребних инстинктивпих импулса и да моторне центре подвласте спесној вољи. Неминовна носледица ових вежбања јесте задовољени напредак и јачање тела с једне стране и напредак у самосавлађивању и свести о моћи над властитим телом с друге стране. И тело и дух дисциплинују се овим вежбањима, што је у данашње доба нервозитета од в.елике васпитне вредности. Затим су дошла основна иластичка вежбања. Она. се изводе уз пратњу музике, у та.кту њеном. Њима је задатак да усаврше линије телесних покрета и положаја, да тело оспособе за изражавање психичких расположења у ставу и у покрету и да представе израз у музици. Ова се вежбања врше посебно и у групама. Елементарном делу програма принадају још и солфеџе. Ученицп седе на поду пспред школске табле. Учитељ им нанише на таблп извесно вежбање нпр. у §-с!иг скали. Они га сместа отпевају лако и сигурно, затим га г по захтеву учитељеву, певају у другој скали с1иг-а или то11-а. То што не може и многи готов „музичар"/ наиме транспоновање не нота већ тонова, чине лако и мала деца после годину дана учења музике по методи Г. Ж. Далкроза. Да се све то збиља научило а не „набубало за испит", да је то збиља знање и умење ученика задобивено озбиљннм радом, види се отуда што су ученици и она вежбања која. им, на молбу учитељеву, напишу лица