Просветни гласник

ПРПКАЗП И ОЦЕНЕ

91 Г>

Ипак, ако саветп Сарсејеве не могу припреиити препорођај друштва могу донекде, и у скромној мерп новећати његов моралнп капита.1. Она означује као непријатеље срећног живота и слабости модерног друштва: досаду, малодуганост, себичност, соФизме нерада п нехата, васпитање које уздиже сујету, охолост и претераност у жељама, насртљиво јурење за срећом. Опа подједнако осуђује п раскалашност и претерану стпдљивост; пе волн новршпо образовану жону, алп но мари ни за жену — Философа; хвали _толерандију, али неодобрава неразбориту доброту ; ппје првјатељ брбљивица и торокуша, али со не држп ни Питагорине школе ћутања и наше народне похвало немкињама. Идоалну жену, како је схвата Ивопа Сарсеј, саставићемо уз приномоћ цитата покупљених овде онде по њено.ј кљизи. То је весела жепа: која ж има љубави за природу и оданостп за иријатеље; која воли „музпку, цвеће, рад, урнек дела природина и човекова"; која „има воље, пнтелигенцпје, методе, одважности, стрпљења п огромно заборављање саме себе": која „уме да ожпвп суморна друштва, да растресе мргодне људе и да распростре живот куда год нрође"; која зна све кућевне послове, али уме и да забавп себе и друге; која „штедљпво води живот у кући, гаји децу како треба", чита нажљиво добре књиге и ужива пуним грудима сва допуштена и морална задовољства жнвота. Завршићомо ова разматрања са два три цитата из Ивонпне књиге, који тако добро карактерпшу једап део нашег савремоног женског света: ...„Оне не осећају оне велике радостн, коју имјесудбина наменила п страховито трпе са оних жпвотнпх брпга и патњп, које пису нпгата друго до жаоке среће, плачу кад им се деси ма и најмања! иепријатност у кући због разочареља у свом самољубљу 1 ... То су „меланхоличарке, које се труде да погато по то обрате своју радост у сузе и да развију необичну умешпост да створо и изазову бол" г ... Таква појава „несноспа је као нпјвећа глуиост, узбуњује као неправда и изазпва до крајности" 3 . Додаћу томе само неколпко речи: Има невољника којима је готово увек небо затворено, чији је жпвот у истини тежак до неиздржљивости, а судба зла до немилосрдности. Иа ипак опи се по предају очајној малодуганоети, него једнп трпе без јаука, док не подлегну, а други се боре без прекида док не победе. Све који су незадовољни животом и пагињу песимизму, а имају довољно срсстава за живот, треба еиергично позвати да се боре за спас оних које је живот притискао својом правом тежином. Та је жртва најдостојнпја човека, и уједно и пајбољп циљ живота. Идући тпм путем човек успева да помогпе другима и да у исто времо морално нрепороди своју личност. Јагаа М. Продановић.

1 Пут ка срећи II део стр. 5. 2 Пж1 стр. 102. 3 11)1(1 стр. 35.

„Просветни Гласник" излази у месечним соескама од 6 и више табака, на великој осмини. — Стаје годишње: за Србију 12 дин., за друге земље 15 дип. у злату (франака). — Преталата се шаље Уирави Државне Штамиарије краљевине Србг/је у Београду. — Рукоииси се шаљу у уредништву (Министарство Просвете и Црквених Послова у Београду). Они сс, на захтев иисца, враКају.

одговорни уредние Др. мнл-н- ј ЈОВА ]г1п ВИ"К штампа дедиградсва ул. 9. ДРЖДВНЛ ШТАЈИРДРЈМВ