Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

чак и нред захтевима моде тако неодо«1>иве код ученика. Да. би усадили у срду генерација које пролазе реликвије прошлости, користе се лукавствои. Енглез, који тражи сдике из својих храмова, испуни гимназије сликама, које опомињу на велика нестала имена, бнстама, којо обесмрте старе и модерне славне људе. У дну капеле налази се статуа Св. Августа до статуе Едуарда VII и неколико других славеих оснивача. Стари ученици једне гимназије чине велику породицу; састају се увек као активни чланови своје школе, у'н>у шаљу своју децу, бране аене интересе, улажу сваке године обавезан улог за издржавање и усавршаваље предузећа, на зборовима носе гордо титуле и одличја, још су чланови школског тела. Гимназија — живи организам има свој часопис, 1е Мадагше. Још 1848. год. гимназија МаЉогои§ћ-а основала је свој славни журнал, Тће МагЉипап. Од 1786. год. Е1;оп објављује свој Мкгозсош, који доцније ностаје Тће Е1оп Со11е§е Сћгоп1с1е. Данас свака народна школа има евој часопис, који издају сами ученици. Ту се налази детаљан извештај о свему што се деси у гимназији, о радовима, друштвима, дискусијама, забавама, геолишким или ботаничким екскурзијама, астрономским опажањима. Старији су увек имали своје одељке; учсници су са заинтересованошћу описивали своје успехе или непријатности, у животу. Један стубац био .је резервисан за кореспонденцију, где су ученици и учитељи слободно износили своје жеље. Напослетку, била јо једна рубрика за литерарна нитања или опгнте проблеме. Наши ученици три четвртине журнала испуне ученим дизертацијама и другим конФеренцијама; енглески ученици пак врло мало се показују дарежљивим за научну прозу својих учитеља, они сами испуњавају журнале. Учени Енглези ово каткад врло жаде, ал' шта да се ради ? Ревносан МагЉипап само је врло речит извод озбиљних литерарних или историјских проблема, што врло мало интересује свет, а ученици су мали свет; с тога би требало уредници Маг1ћипан-а да престану са заморним проблемима о социологији и лингвистици. У једном броју од 1881. год. признају, да се ученици Ма1ћоиг§-а интересују само стварима из своје школе (срећна школа!); они изјављују жељу, да се остави на страну свако научно и литерарно питање. МагЉипап завршује: „То није достојно нас!" С тога часопис МаЉогои§ћ, као и сви остали часописи раде на томе, да подстакну ученике, да уносе у своје рубрике добре стихове, нарочито добру прозу, да би испунили део за литературу, који остаје увек празан. Ма да су иокушаји ученицима врло досадни, ипак не треба заборавити да су БаиЉ и Са1тег1еу били редактори школског часописа и да у томе стекоше највећи део своје славе. Али часопис није једино гимназијски орган, он има озбиљнијег удела, што су енглески васпитачи врло добро^л^ка тнли: одржава машту ученика, у вишим регионима и штити је о/( сугепросветни гдасник, II књ., 9 св., 1913. /6-1'