Просветни гласник

938

иросветни гласник

ПЕТНАЕОТИ НЕ0ФИЛ.0Л.0ШЕИ КОНГРЕО 1

У мају месецу прошле године одржан је у Франк®урту на Мајни петнаести неоФилолошки конгрес. НеоФилолозима се називају у Немачкој стручњади за Француски и енглески језик с књижевношћу или, како се то обично каже мало ширим изразом, стручњаци за романску и енглеску млологију. Израз „неофилолог" дошао је отуда што су н француски и енглески језик живи, нови језици, док је назив „ филолог " обичио означавао класичаре; та се разлика још боље види у немачким називима ЈУеирМШоде и АЈ(рћ11о1о§е ко1и јасно изражавају супротност између жнвих, нових и мртвих, старих језика, заступљених у средњој и вишој настави. Немачки неоФилолози имају своје удружење (Бег АПдетете Беи1зсће НеирћИо^одепуегћагк!) већ тридесет година, и оно сваке друге године одржава своје скупове. Сврха је удружења: „нега новије Филологије, германске и романске; и, нарочито, потномагање живе узајамности између универзитета и школе, између науке и нраксе". Ради објашњења треба одмах приметити да у овом случају назив германска Филологија не треба узимати буквално, јер неоФилилози негују у ствари само један њен део, енглеску Филологију. Гермапска Филологија у правом смпслу речи још је увек готово искључиво у рукама германиста,, који до сад нису хтели ни у какву заједницу са неоФилолозима. Али други, главни део своје сврхе врши НеоФилолошко Удружење необично успешно. Узајамност између универзитета и средње школе, између науке и праксе, код немачких је неоФилолога одиста узорита, и то поглавито захваљујући благотворном дејству Удружења, које је прошле године имало 2288 чланова, махом универзитетских и средњешколских наставника. То благотворно дејство могло се видети и приликом овога конгреса. Он је текао тако да су и наука и пракса имале довољно прилике да дођу до речи, како у специјалним предавањима, тако и у дискусијама које су се развијале иосле већине од њих. Предавања су била највећим делом у рукама универзитетских проФесора. ПроФесор Садлер (баШег), вицеканцелар универзитета у Лидсу (1.еес18), насликао је у најопштијим нотезима немачки утицај на енглеску наставу (Епд1апс1'з БеМ 1о Стегтап ЕЛисаИои); Брино (Вгипо!;), проФееор париског универзитета, држао је предавање о улози ауторитета у стварању језика („Е'аи1;оп(;е еп та41еге Де 1апЈ >а§е); Морф (МогГ), проФесор берлинског унииерзихета и члан Краљевске Академије Наука у Берлину, расправљао је о тингвистичком мишљењу (Уот НпдшаШсћеп Бепкеп), истичући на згодно пробраним примерима разлику између нравих лингвиста, који воде рачуна о развитку ! језика, проучавају га и покоравају му се, и граматичара, који покушавају да нод разним изговорима утичу на развитак језика, спутавајући га у правила и норме; предавање Вехслер а С \УесћШег), проФесора марбуршког универзитета, о оцењавању књижевног дела („БЈе Ве\тег1;ип8 Лез Ше1 Умесхо да буде објављен још прошде јесени овај се пзвештај штампа тек сада стога што су у току последњих тринаест месеци политички догађаји биди апсорбовали сву пажњу и све напоре, те се вему не би могла ни из далека поклоннти она пажња коју он заслужује по своме предмету.