Просветни гласник

940

просветнр ГЛДСНИК

и средња школа упућени једно на друго. Жпвотни је пнтерес средње школе да у њу долазе са универзитета ваљани наставници, а животни је интерес универзитета да му средња школа шаље добро снремљене слушаоце. Једно без другога није могућно. А за нас практичаре потребан је и после завршених универзитетских студија сталан додир с науком ако хоћемо да одиста постигнемо оно што треба да постигнемо, пначе нећемо нанредовати. С друге стране опет не изгледа пемогуће да ће и универзитетски наставници, завирившп по који иут у рад средње школе — ово велим са највећом скромношћу — ипак бити у стању да стекну иоузданији суд о условпма под којпма су њихови слушаоцп добили претходно образовање п о условима под којима ћо огромна већпна њиховпх ђака имати доцније да живн и дела". — Ово су одпста златне речп, нарочито с обзиром па наше нрилике. Јер код нас, сем неких врло скромпих изузетака, веза између универзитета и средње школо не постоји, нарочито не у колико су у пптању жтви језици. Да је то и на штету универзитета и на штету средње школе, разуме се после горњих речи ио себи. Докле међутим та узајалиост иде код немачких неоФилолога, види се најбоље по томе што универзитетски проФесори нретресају на заједничком конгресу, и то сасвим отворено, чак и таква чисто универзитетска питања као што је нптање о доктсрској дисертацији или о уређењу пеофплолошких семинара на уииверзитетима. Јасао је према томо да су овакви конгресп одиста израз немачких неоФилодога, и са универзитета и из средње школе, и да се на њима могу пратити све струје н сви иравци којп постоје у немачкој вшпој и средњој настави жпвих језика. И не само то. Како они, као и свп слични конгреси, имају и свој свечани и свој забавни део, то они врло много доприносе узајамном унознавању свих учасника, а они се стичу из свих културних земаља. Тако су, одмах по отварању конгреса, имали прилике да у свечаном делу прве седнице нзнесу своје погледе и своје тежње готово сви представници појединих ннституција, удружења и влада, те је на тај начин конгрес био израз но само немачких неоФилолога, већ у неку руку и неоФилолога Аустро-Угарске, Швајцарске, Данске, Финске, Француске, Енглеск«, Луксембурга, Русије, Србије 1 и Сједињених Држава.

1 Том ириднкоа је потнисани као изагланик Српске Краљевске Бладе, ирела стенографским белешкама, држао овај говор: Носћуегећг(;е ГезЈуегзаттЈипд! 1сћ егасМе ез уог а11ет Јиг тете РШсћ4, с!еп аиМсМЈ^еп Бапк тејпег Е,е^1егип§ Љг (Ие ГгешкШсће Ет1ас1ип^ (1ез КеирћИо1о^епуегћап(1еа аизгизргесћеп. 1сћ регзбпНсћ зсћа1;2е ез а1з е1пе ћезопЛеге Ећге ип(1 ејп ћезоп(1еге8 Уег^иидеп, (1еп бИгии&еп (1ез сНезјаћп^еп КеирћПо1о§еп4а §е8 ћепуоћпеп ги кбппеи, ипс1 (Јет Ки1е тетег КеЈрегип^, ап сНезет ^еир1и1о1о^еп4а§е 1;еП2ипећтеп, ћаће 1сћ ^егп Ео1§;е §е1е1з1е1, оћтооћ1 1сћ ги Наи8е \уес1ег с11е готатзсће посћ (Не еп^Нзсће. зопДегп (Не с1еи4зсће РћПо1о^1е тег1ге(;е. (Вгато!) №сћ4 е1\уа ииг с1езћа1ћ ћт кћ Шг §егп §е1о1§1;, \уеП (Не (Незјаћг1§е Та^ип^ ат ОећтЧзог1е (1ез §го(5еп (ЈоеШе з4аШпк1е(;, зопс1егп ^уеН 1сћ т1сћ уог а11ет а1з И"еирћПо1о§е ГиМе. 'УУепп тап 1т Аиз1аис1о а1з бегтатз! 4аИ^ 181, етрНпДе! тап егз! гесћ!, лу1е зећг тап аи!' (Не пеиеге РћНо1о§1е ип(1 Шге ТаИ^кеИ ап§е\у1езеп 134. Р1е Оегтап1з1еп ћје1еп гтеаг зећг ује1, ја у1е1 тећг, а1з тап е1§епШсћ 1т Аиз1ап(1е ћгаисћеи капп, зо%уеИ (Не ту1ззепзсћа1'Шсће беПе т Ве4гасћ4 котт!; зоћаМ ез з1сћ аћег ит (Не ргакНзсће 8еН;е ћап(1е1(;, ДдћИ тап аи!' бсћгШ иц(1 Тпи, лује аећг тап зМћ ап (Не ТаН^кеИ (1ег ХеирћНо1о§еп ги ћаИеп ћа1. На тиВ таи уог а11ет На1 иш1 Ш1Ге зисћеп. РаВ таи (1аће1 аи^ у1е1е ТЈтлуе^е иис1 геИгаићепЈе АгћеНеи ап§елу1езеп 181;, ћгаисће 1сћ каит ћегуоггићећеп. Ет Хизаттеплујгкеп (1ег (1еи1зсћеп КеирМ1о1о§еп ит1 6егтатз1;еп \уигс1е с1аћег Д1е Аи%аће а11ег 1т Аиз1аш1е ШИ^еи Оегтап18(;е11 \уезепШсћ ег1е1сћ(;егп, ипс! луепп етет Аиз1аис1ег ап сНезег 84е11е ићегћаир! ет ЛУипасћ ег1аић(; 184, зо \уаге ез Сиг тете Регзои с!ег, Лаб (Не УегзШпсНдии^ (1ег