Просветни гласник

954

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

наури, где посгављен беше царски престо. Пред царским престолои уздизало се дрво од туча али позлаћено, на чијем грању беху многе разне тучане и позлаћене птичице, које цвркутаху свака на сво.ј начин. Царски престо, прича задивљени Лиугпранд, био је тако вештачки начин.ен да се у моменту могао и спустити и издигнути. Чувари престола беху огромни лавови, за које Лиутпранд не уме право да каже да ли беху од дрвета или метала, али свакако беху позлаћени. Л.авови су реповима снажно ударалн по поду, урличући кроз отворене чељусти и палацајући језиком. У ту дворницу, ослањајући се на два ушкопељеника, уведенје Лиутпранд код краља Константина VII. ПорФирогенита. При уласку у дворницу заурлаше лавови и птице зацвркуташе, „ну ја се нисам, додаје са извесним поносом Лиутпранд, ни уплашио ни зачудио, јер сам о свему том већ напред био обавештен од људи, који су те ствари добро знали" 31 . Када је Лиутпранд после трећега метанисања подигао главу, угледаоје цара на нрестолу, којп је скоро издигнут био до таванице. Лиутпранд ни.је могао да дође себи од чуђења, јер је цар мало пре седео на нрестолу ту пред њим у обичној висини, а сада беше много високо, а уз то преобучен још у другу одежду. Цар није говорио с Лиутпрандом ништа, јер све да је и хтео, истиче Лиупранд, морао би због велике даљине викати, што не бн било пристојно, него се преко логоФета распнтао за здравље Беренгара. Носле тога, на знак тумача, удаљио се Лиутпранд те беше отпраћен у свој стан. Шпански носланици и изасланик краља Отона I. беху донели собом богате поклоне цару, а Беренгар упутио беше Лиутпранда у Цариград празних руку. Ожалошћен и у великој неприлици због тога, решио се Лиутпранд да оне поклоне које је лично понео био цару на поклон, преда у име Беренгарево. Тако је Лиутпранд предао цару неколико изврсних оклопа и штитова, два сребрна и иозлаћена пехара, неколико мачева и копаља, аузтојоши четири млада ушконљена роба, који су се цару особито допали. После три дана позван је био Лиутпранд с пратњом у царску палату, где је говорио с царем, који гајес пратњом задржао на ручку и обдарио богатим поклонима. Том приликом налази Лиутпранд за згодно да опише дворски ручак, особито у свечане дане, када се уз ручак приређују преставе и игре 35 . На северној страни тркалишта, нрича Лиутпранд, има једна необично висока и лепа дворница, која се зове 1)есаппеасиМ1а због тога, 31 .... пи11о зит 4еггоге, пи11а аЉмгаЈшпе еотто4и8, циошаш (ЈиМет ех Мв оштћиз 608 фп ћепе поуегап! 1'иегат регсопШиз. (Ап1арос1о818 VI. 5. М. 6. 88. III. р. 338). 35 Уегит цша паггапсН зе осоазш т4иШ. циаШ ешз 811 тепва, ЈевИа ргаес1рие сИећиз, С[иа1е8^ие ас1 тепзат 1исЦ се1ећгеп4с1г, ћопит пои ортог зПеге зес1 зсгЉеге. (Ап1:арос1о818 VI. 7. М. 6. 88. III. р. 338).