Просветни гласник

ИАСТДВА И КУЛГУРА

957

био је Т0.1ИК0 суров, да га по мишљењу Лиутпранда ни у паклу није било горег. Седмога јуна, и то баш о Духовима, доведен је Лиутпранд у крунску палату (Зтгсрага) и изведен пред цара НићиФора. То је човек, каже Лиутпранд, сасма чудна изгледа: пигмеј, дебеле главе, малих очију, кратке, широке, густе и нроседе браде, ружна кратка врата, дуге, густе косе, која му даје нзглед свиње, лица црна (етиопска), један од оних, које не би желео да сретнеш о поноћи. Уз то човек надувена трбуха, мршавих бедара, према малом труну несразмерно дугих бутина, кратких ногу и сразмерно развијепих стопала. Заогрнут беше свечаним огртачем, али је ова.ј од извешталосги био избледео и заударао је. На ногама имао је црвену обућу. У говору безобразан, нарави лукаве, а склон лажи и кривоклетству као Улис 40 . Нема сунње да се Лиутпранд добро потрудио да нам д& што ружнију слику њему мрског цара НићиФора. Ну када се његов опис пореди са описом савременог .1ава Ђакона, види се, да цар НићиФор није био особите леноте. И Л.ав Ђакон бележи да је цар НићиФор « више био црн него отворене боје 41 , да је дежмекаст и округао, али да је херкулске снаге 42 . Цар НићиФор обасуо је одмах прекорима Отона I. због његове агресивне нолитике у Италији, истичући, како је немачкога владара наговорио на ово Лиутпранд, кога Отон I. и сада нод изговором мира шаље као уходу у Цариград 43 . Ако је у свему истина оно што Лиутпранд прнча, онда његов одговор цару НићиФору сведочи о његовој великој личној храбрости али и о дпнломатској неспособности, јер је одмах на почетку упутио читаву ствар тако, да се није могао очекивати повољан успех. Лиутпранд је у одговору истицао да су права ромејскога цара на Италију одавна у ствари престала. Тада, када су Римом владале блуднице и када је у Италији завладао хаос, грчкн цареви, више по имену него у ствари римски цареви, спавали су, не водећи бригу о Италији. Истичући најглавније моменте из новије историје Италије, особито северне, доказивао је Лиутпранд речито како су грчки цареви оставили Италију саму себи. Поред тога и зтнички моменат говори против царевих претензија на северну Италију, јер она земља, за коју цар НићиФор тврди да је саставни део његове државе, но нореклу и језику становника принада краљевини Италији 44 . Што је цар Отон I., истицше Лиутпранд даље, одустао од 40 41 оулд аутт лрбд го џеЛач пЛеог тј то АсоуЉу апохЛпоу^а. (Беогт ЈЛасош Шз^опае Ш. 8. р. 48). 42 тгу >1Е1'Т01 аргјреСаџ хаХ §<5цгц' у.ата тог &руЛЛо{1џе>>оу 'НрахЛг/у. (11)1(1). 43 ... пипс 4о таПИае ћшиа з觧е81огет а^ие јтри18огет, 81ти1а1а расе, <}иа81 аохогоу 1(1 ев4 ехр1ога!огет, а(1 поз (Игехј4. (1ли(1ргап(11 1Је^а110, М. 6. 88. III. 348). 44 Теггат. ^иат 1трегп 4ш еззе паггаз, ^епа тсо1а е4 Нп^иа ИаНм ге<*т еазе (1ес1ага1. (Ш<1.).