Просветни гласник

958

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

даљега освајања јужне Италије, није учинио то због немоћи, како се мисли у Византији, него из великодушности. Ну да би се у будуће дошло до правих и искрених односа, предлаже његов владалац женидбу свога сина Отона са ћерком цара Романа II. и царице ТеоФане, па ће, ако се то сврши, доћи у истину до пријатељских односа између обе државе. Колико је Лиутпрандову владаоцу стало до добрих односа види се но томе, што је цар Отон, ио савету Л.иутпранда, напустио Анулију. Цар НићиФор није дао никаква одговора на предлог Лиутпранда, изговоривши се, да је време литији, у којој хоће да учествује. II Лиутпранд је посматрао с једно^ узвишеног места поред псалтиста (певача) ову литију, коју описује с очитом пакошћу и омаловажавањем. На простору између царске палате и цркве св. СоФије начинили су били шпалир трговци и пук, наоружани јадним малим штитовима и кошвима. Већина окупљених, додаје пакосно Лиутпранд, дошла је босонога у част цара НићиФора. Па и државни великодосто.јници, који су с царем пролазили кроз босоноги пук, заогрнути беху пространим оделом, које је било извештало и подерано. „Много би лепше изгледали, додаје иронично Ллутпранд, да. су изашли у свакидашњем оделу" 45 . Ни један од њих није имао на себи злата и драгог камења, него једино цар НићиФор, који је у царској одори, скројеној за његове претходнике, изгледао још ружнији. И када се цар као гмизаво чудовиште појавио, повикаше псалтисте с одвратним ласкањем: „Гле ево зорњаче, стиже зора, његов је поглед одсјај сунчевих зрака, бледа смрт Сарацена, НићиФор ,и адшг т, ј. владалац" и т. д. Колико би прикладпије било, додаје злобно Лиутпранд, да су му овако клицали: „Изгорели угљепе дођи, лудаче, малаксала бабо, ругобо, шумски ђаволе, сељачино, клипане" и т. д. Надувен због таких похвала, ушао је цар у цркву св. СоФије, а за њим су у великом одстојању ишли његови господари цареви, метанишући пред њим до земље приликом давања пољунца мира 46 . Тога дана био је Лиутпранд позван на дворски ручак, али је очито био заностављен, јер је за трнезом седео иза свих достојанственика, тек на петнаестом месту до цара, а уз то још за столом, на коме не беше чаршава. Његова пратња није била чак ни пуштена у трапезарију. Лиутпранду овога пута одвратна беху грчка јела. Он истиче да су јела спремљена на уљу као за какве гшјанице, а уз то

■ 45 ЗаМв (ЈесепИиз соЦсИапа уеа(;е тЛиИ ргосес!егеп1 (Илс1). 16 Ллутиранд овде мисли на мадодетне цареве, иотоње вдадаоце Василија II. и Константина УШ., синове Романа П. и лене царице ТеоФане, којом се оженио НићпФор Фока крај свега иротивљеља патријарха Полиевкта, јер се говорило да је НићиФОр крстио ТеоФанину децу (1,еот В1асоп1, Н181опае II. 10. р. 31. III. 8. р. 48-50.)