Просветни гласник

настава и култура

959

преливена још неким одвратнам соком од рибе 4 '). За време ручка дошло беше до оштре препирке између цара и Лиутиранда. Када се цар стао распитивати за војску Отонову, а Лиутпранд почео војску хвалити, викнуо је цар НићиФор љутито: Ти дажеш! Ратници твога господара не знају ни јахати ни борити се пешице. Због њихових великих штитова, тешких оклопа, дужине љихових мачева и теретних шлемова не могу се борити ни на један начин, а уз то им смета још и гастримаргија, т. ј, прождрљивост, јер је трбух њихов бог" 4 \ Због тога ће он, иретио је цар, напасти Отона с флотом , разорити његове приморске градове и све претворити у пепео. А када је цар наставио ружити Италијане, истичући како они и нису Римљани него Лангобарди, прекииуо је Лиутпранд цара, иросувши сву своју срџбу на заснивача Рима Ромула и на прве почетке његове. „Историја, викао је он, забележила је о братоубици Ромулу, по коме се ви називате Римљанима, да је био дете блуда (рогпхо^епИиз), да је подигао склониште, у које је нримио пропале дужнике, одбегле робове, убице и сваковрсне злочинце ... и сав тај олош назвао се Римљанима. Од такога племства потичу они, које ви називате космократорес, т. ј. императорима. Ми пак, Лангобарди, Саси, Франци, Лотринжани, Швабе, Бургунђани нрезиремо Римљане толико, да, када смо љути, не знамр за другу реч него Римљани. Јер с овом једним именом Римљана називамо ми одвратност, кукавичлук, тврдичење, раскалашност, лаж, једном рсчи сваки порок" 49 . Наравно да после овога није више могло бити ни речи о даљем разговору за трпезом. По царевој наредби трпеза беше дигнута и Лиутпранд одмах одведен у свој стан или боље затвор, како он сам каже. Убрзо по том разболео се Лиутпранд које од једа, које од жеге и жеђи. „Та како да се и не разболем, узвикује болно Лиутпранд, када смо и ја и моја пратња на место вина добивали неку слану сплачину, а у место меких душека, не да нисмо добили сена и сламе, него чак пе могасмо ни на земљи спавати, него на тврдом мрамору, стављају^и под главу само тврди камен". Иотплативши свога чувара, успео је Лиутпранд да дотури једно писмо брату цареву, куропалату и логоч>ету Леону. У писму је Лиутпранд молио да му се каже, да ли може што да буде од ствари због

47 ... соепа... оћасепа, ећпогит тоге, о1ео (1еИ1ш4а, аНо^ие циос1ат (1е1егпто р1дстт Идиоге азрегза (1лис1ргапсН ТЈв§а*1о М. 6. 88. III. 349). 48 МепНпз! Воппт нпШез ециНапсИ јдпап, реДезииз ри§пае зшН тзсп, аси1огит та§шии1о, 1огЈсагит ^гауЦиДо, епаЈит 1оп§Нис1о, ^а^еагитдие роп^иа пеи4га раг!;е еоа ри§паге атН, ас аићпДепа: 1тресН(;, т^шк, еоа е4 §аа1;птаг§1а. ћос еа1 уеп1:.п 1и§1иу1ез; ^иогит с!еиа уеп4ег еа! (Н)1с1.). 49 ... ћос ао1о, 1(1 ез4 Котапогит потте, дшссрпс! 1§поћШ4а(.1а, ^шс^шс! 4тис1Иаиа, ( јшсцш (1 ауап(1ае, дтсдиМ 1ихипае, ^ шссјшс ! тепДасп, тто цшсс|шс1 VIИогит ез4, сотргећетЗепЈез (Ипс!.).