Просветни гласник

990

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ним и пролазним као што је и сама. Довољно је данас једно перо да стави у нокрет хиљаде језика. Тим што новине сваки дан у небројено примерака доспевају свуда, средиште државне управе налази се у односу непрекидне акције и реакције са осталим деловима земље. Рад народне скупштине јаван је, сваки грађанин зна да има права и могућности да га прати у свом листу и ствара о њему суд. Политика иије више ствар иовлашћених редова, њом се данас бави цео свет, тако да су носланици и влада под сталним, вазда будним надзором јавности. „Ире, казао је Баланш, било је довољно владати заједно са јавним мњењем; сада, мора ее управљати помоћу н>ега." Данашње опште право гласа, право већине у скунштини и грађанска једнакост пред законом тешко би се дали замислити без дуготрајног и неодољивог утицаја новина на духове, битног услова праве велике демократије. Важна носледица овога је и живље, изразитије национално оеећање него пре. Народност је истина довољно заеведочена књижевношћу: сви који читају књигу на матерњем језику осећају добро шта значи та Филолошка истоветност; али само новине су у стању да тој већ развијеној народној свести непрекидно дају све нових и нових подстицаја. Оне говоре о предметима за које се неко време страсно заузима цео народ, и тај интензиван свакодневни интерес — актуелност, како се обично каже — ставља главну разлику између књижевности и новинарства, па отуд разлика и у последицама њихова утицаја. Књижевнику је задатак да сам изабере предмет од ширег и трајнијег интсреса, и вредност му расте у колико је даље од пролазних дневних страсти; напротив, новинар отуд црпе сву своју моћ. Зато је књига нодесна да развије хуману свест у друштву, док новинама нрипада прва реч кад је у питању одржање јаког националног осећања и међународна заједница. Јер треба знати да хуманост и интернационалност чине двоје. Данашњи међународни савез нема ничег заједничког са обоготвореном хуманошћу Енциклопедиста XVIII века. Ми видимо да су узајамне везе европских и ваневропских држава данас више него устостручене, да број идеја које дели цео свет — број међународних мњења — све више расте, а то ипак нимало не смета да се граничне линије сваке народности све већма удубљују и да натриотско осећање свуда показује снагу какву пре зацело није имало. Космополитски и рационалан карактер тежња уочи Француске Револуције долазио је у главном отуд што је књига имала власт над духовима и била васпитач јавног мњења; наше доба стоји под моћним утицајем дневне штампе, и то даје нарочиту боју политици и друштву наших дана. Новине уопште све чине живљим, покретљивијим; захваљујући њима, све се брже мења и краће траје. Данашње странке су жешће, страсније у нанадима и међусобном трвењу, али ни близу онако ду-