Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

989

чему дотде није било равна примера у историји: необично множење дистова који се дакомо грабе и жељно читају свуда, јер су политичке страсти, по примеру одозго нагло обузеле све редове друштвене. Недостатак у брзом саобраћају ипак је пршшчно отежавао ширење те нове духовне заједнице, највеће која се уопште може замислити. Вест из престонице стизала је у крајње дедове државе после шест и осам дана, и тим губила од утицаја, нарочито у политици. Очекивао се XIX век, да железница и брзојав привежу новинама она џиновска крила којима ће размахнути преко свих геограФских и политичких граница, па да се створи данашња беспримерна моћ дневпе штампе и јавно мњење као сила првог реда. Не може се довољно нагласити важност овога како за државу тако и за цело друштво. Без претеривања, доба пре тога и време у коме периодична штампа стиже врхунцу своје моћи и утицаја чине два битно различна дела. Новине, које се могу назвати јавпим писмом, стављају сада у брз и непрекидан саобраћај чак и најудаљеније крајеве земље. Оне су прави шмрк за усисавање и растурање саопштења свих могућих врста, у првом реду политичких. Вест у њима објављена шири се но свој држави, по целом свету може се рећи. Локално мишљење уздиже се тим до народног, ово до европског и светског. Што би пре остало непознато ван уских граница једног места и најближе околине, то дневна штампа чини светским догађајем. Судска хроника, по несрећи тако развијена и много тражена данас, чини да по више недеља узастопце сва нажња небројене публике, веће од најпунијег колосеума римског, буде управљева на једну криминалну драму која се одиграва бог зна где. Пре док нијо било могућности да се листови тако много читају као сада, разговори су имали у главном послован карактер или се сводили на локална оговарања, што и данас бива по забаченим селима где слабо маре за штампану хартију. Ништа не би било у стању да изазове тада живљу измену мисли међу људима који се случајно негде састану а припадају разним друштвеним редовима и струкама. У наше дане, по новинама редовно освиће велики број свакојаких, свима приступачних предмета за разговор, које већ сутра или после недељу дана готово нико више и не спомиње; али док су на дневном реду, о њима може да говори свако, без обзира на занимање и сталеж. Ово је много допринело стапању друштвених класа, што води правце ка моралном јединству отаџбине и човечанства. Периодична штампа омогућила је дакле једнообразност разговора у простору и донела већу разноврсност предмета у времену. Она је почела тим што је била само одјек разговора и израз мњења, а дотерала је дотле да сад намеЛе предмете разговора и по својој ћуди управља јавним мњењем, нестал-