Просветни гласник

988

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

није ни бидо. Зато је Средњи Век обележен у историји као доба јаких докалних и покрајинских традиција. Велики проналасци почетком Новог Века убрзали су и умножили саобраћај у свету, те овим створиди могућност да се народи збдиже и лакше подржавају међу собом. Од тада учестала су путовања водом и сувим; поште су дале већег полета најпре службеном затим приватном дописивању; развијен градаки живот, па дворови и племићски салони такође су много допринели да средњевековна традиција устукне и отвори пут ка новим обрасцима на које ће се ваједнички угледати све већа множина људи. Тако се локална мњења почела стапати у целине другог реда на проширеној основи. Но више од свега учинила је овде штамна : тим што је изазвала нову колективну силу са чисто духовним осећањем заједнице међу особама просторно удаљеним, створила је публику као тело, док се јавно мњење може назвати душом њеном. Прва публика спада у XVI век, и та необична новина за оно доба има верски карактер. Њу је створио протестантизам ширењем штампане Библије у народу. Сав протестантски свет могао је у исти мах да чита исту књигу, и осећао је да сачињава једну велику духовну целину ван званичне цркве. Но чим и ова секта доби црквено уређење, верска публика претвори се у гомилу верних. На праву публику морало се дакле још чекати. Француски XVII век чини прелазну Фазу у томе. Живот на двору Луја XIV и по салонима био је у првом јеку; Француска је давала тон целој Европи и свој заразан утицај моћно ширила на све стране. Еад се узме у обзир и познати класични период у књижевности, разумљиво је што се публика тамо брже развила но у другој којој земљи. Али њени чланови припадали су искључиво вишим друштвеним редовима; народ је давао гласа о себи још увек само у виду гомиле. У XVIII веку, нарочито у другој ноловини његовој, границе публике почињу нагло да се размичу. За двором и салоннма дођоше на ред клубови и каФане, па редом сва јавна места за састанак и разговор, — а разговор је, као што знамо, од увек био главни извор јавног мњења. По тадашњем разговору и писању, а и но томе што се важне личности, као Дидро и Волтер на пример, нису устручавале да сиђу у политичку арену, видело се да су јавни послови заузимали сву пажњу, да су интереси државе и народа стављени на прво место, да је клица нолитичке публике била већ ту. Француска Револуција и новинарство учинили су да се она развије и дубоко продре у све слојеве друштва. Прве новине јавиле се истина много пре — негде око средине XVII века — и већ наговештавале колико могу да учине; у времену од 1789 до 1793 показале су то и делом. Тада се могло видети нешто