Просветни гласник

994

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

КРИМИНАЛНА ЛЕКТИРА (авантуристичми романи и ј^имематограф) 1. У доба када су највећи напори посвоћени напредовању васпитања, када је дете постало предметом ошптег старања и бриге, књиге и представе, нарочито кинематограФске представе, намењене младежи, треба да привуку нашу пажњу. Запиткујемо се: како је могућно да је једно питање од овако огромних посдедица за морално развијање нових поколења, како је могућно да је могло освојити и заузети тако мало места у васнитачевом пословању. Свакако, почело се на ово номишљати и о овом радити, али, и поред тога, потребна би била општа и енергична акција. Изгледа, дакле, да би било врло корисно предочити и испитати стварност, и то врло објективно, а после тога и средства за одбрану којима располаже васпитање. I Стварност 2. Треба, пре свега, потражити и иснитати на потнупој психо.лошкој светлости какву непосредну делатност каква књига, каква нредстава, добри или рђави, врше на душу човечју, а посебно иак на душу детињу: потом, какав треба да буде њихов утицај на оријентацију активног живота: и напослетку, какве су погодбе у којима се данас, у овом погледу, налазе наша деца и данашња младеж. § 1. Психолошка дејства читања и аредставе 3. Психологија активности. — У свакој новој прилици радимо, час овако час онако, према диспозицијама за тај тренутак, према елементима које је наша прошлост, наследна или васпитачка, унела у нас. Пред пуном трпезом, наше се држање разликује према томе да ли смо гладни или да ли смо се тог тренутка дигли од стола. У првом случају, прохтев за јелом, аФективни Феномен, гони нас да једемо; у другом случају овог Феномена нема и ми не једемо. Таква је, у најопширнијим потезима, елементарна улога аФективних Феномена у нашој радљивости. Ти Феномени стварају мотор. С друге стране, ако смо гладни, па наиђемо на јело које је туђе, застајемо. Афсктивни појам је ту, али њега сузбијају Фен, мсни сазнања, идеја да то јело нама не припада, по том идсја (тако обична да је постала готово несвесном) да је животно правило нашег понашања да поштујемо оно што није наше. Посредовање ових идеја модификује радљивост коју диктује прохтев за јелом. Могло би се поставити као правило да, ма каква да је импулзија аФективних Феномена, да