Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

995

је довољно да идеја о каквом акту овдада свешћу и да не буде нападнута или ометена каквом другом супротном идејом, па да се овај акт и оствари. На тај начин диспозиције, из којих резултују наши актови, двојаке су: с једне стране аФективни Феномени, чија се цедокупна војсказове: апетити, инстинкти, тежње, укус, жеља, склоности, страсти, узбуђења и т. д., који нас увек гоне да радимо; с друге стране ргосеззиз сазнања: успомене, идеје, расуђивање, принципи, резоновања и т. д., који нас такође гоне на радљивост, ади чије је дејство у томе да тој радљивости утисну известан правац. Често се нута констатује да стварна сазнавања пробуђују аФективпи појам. Извесне теорије иду дотле, да од овога стварају општу сопственост сваког интелектуа.1ног акта, сопственост, ко.ја би се покадшто нашла сведена на минимум; мало нам је стало до тога да знамо чега има истинитог у једној доктрини тако апсолутној. Просто констатујемо да је свака емоција изазвана предетавом узбудљивог предмета, на пример, страх перцепцијом опасности, љутина перцепцијом или успоменом изазивања. Тако је исто, у много случајева, с већином других аФективних покрета, до оних прохтева најинтимније везаних за наш физиолошки живот. 4. У колико се стицање знања директно ослања на наша чула и нарочито на вид, у толико се стечени појам чистије угискује у нашу успомену. То је основа интуитивних метода, које се све труде да директно поставе у перцепцију ученикову предмете које хоћемо да он позна. Кад вам једном покажем какву ретку животињу, на пример камилу, много ћете више знати о тој животињи но из свега онога што бисте много и много пута прочитали. Еад се не би могла извести жива камила пред вас, могу вам показати камилу на слици, што је други степен; потом могу вам извести врло жив опис, или, напослетку просту научничку деФиницију, и т. д. Према овоме, у колико се будем вихпе удаљавао од чисто интуитивних метода, знање које будете стекли изгубиће у интензивности и у животу. Ова улога интиуције у учвршћивању и живахности успомена кључ је проблема који нас занима. Она нам објашњава сву горчину, а она ће нам можда једнога дана дати и решење. Напослетку, дедатпост разних ових Фактора варира према разним погодбама субјекта на којем се примењују према његовој аФективној или интелектуалној прошдости. Код нормадног одрасдог створа, ведики број аФективних елемената утврђен је навиком; такав је створ мање издожен да попусти сваком изазивању као што је случај с дететом, чије су навике непотпуне и несгадне. Исто тако круг идеја у одрасдог каогод и скуп његових знања, његова расуђивањд, његових принципа, саставља доста чврсту мрежу тако да нови путови који би