Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

997

КинематограФ показује према другим представама прнвидно нижи ступањ: не приказује нам људе од костију и од меса. Али далеко од тога да му је то мана, то му је баш напротив моћ и снага: задовољавајући се сликом, кинематограФ успева да потисне све оно гато у позоришту смета идузији: нема тешког корачања по даскама, нема више гласова, често рђаво погођених, нема више једних те истих гдумаца, потом, нарочито, нема више позоришта. Сцена се развија у својој правој срединп: у пољу, на улици, у унутрашњости какве куће, а не у уметничком декору, који је опточен завесама. Кад нам кинематограФ показује подазак какве лађе или какву поворку, тада присуствујемо стварности. Сваки покрет, сваки корак сваког лица је репродукција онога што .је било, и из оне баш средине у којој се развија рад. Снага кинематограФа почива дакле у његовом карактеру истинитости или велике вероватности. КинематограФска слика је у неку руку апстракција стварног живота. У овој апстракцији све што није живо остављено је на страну. То је актитност извучена из стварности. Сцена егзибира свуда радљивост. Ако радљивост попусти пада иптересовање. Тим што кинематограФ показује радљивост, он изврсно допуњава интуитивну наставу радљивости која је, као интуитивна настава, у неку руку савршена. Ако се вратико мало пре споменутим и побројаним законима увиђа се угицај који ова представа треба да изврши на психолошку свест гледалаца. Она изазива њихове аФективне покрете, моторе свеколиког аФективног живота. Она пружа оријентацију овом радљивом животу, учећи радљивости. У овом злу кинематограФ прибегава интуитивној методи, најновијој од свих, савршеној интуитивној методи. 8. б) Дејства читања су другог реда. Писани текст не замењује живи текст. Л.ектира мање прибегава интуицији но ли меморији и разуму. Ту, не имајући живости у импресијама, она уводи ред у идејама, јасноћу у излагању. Потом, она изазива опште идеје, принципе. Она нам пе ноказује јединствени табло какве оазе која је олшвела од каквог каравана, или табло трговачких камила како иду пустаром натоварене робом, већ нас обавештава о тропској клими и о номадском животу. Кроз књигу не видимо таао добро, али разумемо много боље. КинематограФ нас учи радљивости, књига нам пружа идеје, принципе. Ј.ектира, мсђутим, меће на себе такође живахан интуитиван карактер, ако уз њу иду илустрације које одговарају појединим запаженим тренутцима у погледу живахности утисака. У аФективном домену ако лектира не располаже тако живом представом, она се служи нарочитим поступком: она открива душу глумаца, мотнве, осећања, хиљаду других прилика које измпчу очима попросветни гдасние , II књ., 10 св., 1914. 67