Просветни гласник

ИАСТАБА И КУЛТУРА

1091

несвесну можда-ну радљивост. У доба дојења на дете утиче све што и на мајку утиче, тако да она ма.јка највише учини за своје дете, која највише за себе саму урадн. Стога су можда жене више скдоне да веруЈУ У утицаје и везе тајанствене природе не само између родитеља и деце, већ и између пријатеља. Рођење је епохалан до ађај, знаменита промена, баш п кад не би дете доиста патидо. Као што каже Пере, дете прелази тада из жарког појаса у хладни, а његова се чула укоче страним утицајима. Оно се дере и дува као неки мрнар, кога су гола, уморна избацили бесни морскн таласи на непознату обалу. Дисање почиње врло неуредно, од једаниут у секунди до једанпут за десет до двадесет секунада. Уши обичио не раде у почетку; једно око или обадва су често нута сасвим или делимично затворена. Покретн дечји сада се врше у слободнијем нроетору ; мишићи за сисање, гутање и дисање сад ојачавају; његови кожни утисци бивају сад разноврснији. Први чин дечји, то је крик, али не беса — као што говораше Кант нити радости, као што мишљаше Шварц, већ отегнуто, уњкаво, танко, чисто аутоматско а-а, без суза, а звука као у шотског дудука, ама неугодно. При овом једноликом и тужном крику, при овој црвеној, набраној, подбулој кожи (дете изгуби ирвих дана обично иешто од своје тежине), при овом жмиркању, при погледу његове пупавости и кривих ногу, не треба се чудити, ако наступи кратко време застоја материнске љубави, пре него се потпуно разбуди матерински нагон. Стога треба иајке да послушају Фребелову опомену, и да почну волети сво.је дете још про његова рођења. Прво седиште духовног живога дечјег — то су његова уста. Најп(>е се доведу у склад покрети при сисању и при гутању, а укус је можда ирво развијено чуло. Први покрети нри буђењу деце су покрети сисања, тако исто и последњи нри успављивању. Све што би се могло назвати вољом, угодношћу или болом, односи се на примање хране. Додир не само уста, већ и образа, брадице, врата и чела проузрокује покрете сисачке. Касније изазивају оваки додири и кретање г.таве, да би се уста приближила тачки додира. Покрете сисања прати укочен поглед очију и наизменично отварање и затварање ручица. Главни покрети руку управљени су ка устима. Дете често пута нехотице удара и гребе ручицама по своме лицу. Оно трпа руке у уста, куда иде све што научи да дохвати, па и велики предмети, који нису за јело. Уста су средиште не само за укус, него и за естетично задовољство чула такнућа, које поетаје тим, што се глатки предмети доносе до усана, а рапави до вилица без зуба. У почетку мора н. пр. при вештачком храњењу врх од сисалице да буде сасвим у дечјим устима и укус млека мора дете заиста да осети, пре него их дете позна и своју глад утоли. Доцније довољан је додир врха сисалице са уснама или са лицем,