Просветни гласник

1096

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

граница телеснога „,ја". Има доба, кад дете поуми да подигне и пружи своју ногу, као да је нека јабука. Пере је посматрао, како је његово дете у добу од 22 месеца пружало храну рођеној нози. Било би занимљиво истраживање: које ствари дете распознаје у мраку самим чулом пипања. Велики део самониклих игара мале деце доводе очито у сагласност њихова чула међу собом и еа покретима, те с тога се могу сматрати као самовасаитање најчистијег и најбржег типа. Где је у послу само једно чуло, ту не може дете задобити довољно знање, јер је за то потребна сарадња од два и више чула. У почетку друге године, Б је седећи на патосу, 52 пута испуштао једну виљушку на патос у току од 15 минута. Другом приликом он је 42 пута ударио једним дрвеним чекићем у даску и при том је сваки пут очима трепнуо, због звука. Девојчица Г није имала такву „глад за звуком," као Б. Као што телесно растење деце није у свима правцима нодједнако, него се концентрише час на једну, час на другу Функцију; час је брже, час спорије, а часом сасвим престане, тако се изненада јављају из непознатих извора навике, постају неодољиво јаке, затим изумиру, не остварујући трага, изузев можда у бољем развићу неке Функције. Исто тако долазе и пролазе игре и играчке, као оно моде у одраслих. Једанпут морају деца све што дограбе бацити и ударити на нешто, други пут избацивати кроз прозор. Игра са једним колицама на два точка беше можда најбурнија и трајала је најдуже. Све су деца морала да поставе у редове: столице, клупице, књиге, лутке, камење, кујнско посуђе, оловне војнике, трупчиће, иа чак и комадиће хартије, укратко све што је могло да образује ред једнаких или чак и неједнаких ствари, нарочито пак, ако су могли тако да се збију и сложе, да се од њих могаше направити железнички воз. Страст мушкараца према животињама равна се страсти девојчица према луткама. Један слон, који је начињен у присуству детета Б 5 од сиве чоје, са очима од дугмета, са утробом од памука, беше његов нераздвојни друг у спавању или у колима при шетњи и т. д. Он мораше увек покрај њега стајати, да посматра његове игре; он му беше коњ, пас, његова локомотива, па и узглавље, докле не пређе у 4. годину. Б је волео велике играчке, а Г мале и чисте. Г је сматрала неко време и жарач од пећи као своју лутку. Ново и јасно задовољство опажало се, кад су деца могла да претражују џепове, џакове и вреће, куда се не могаше очима доспети. Код Б опажала се страст да цепа хартију, да окреће точак, да клати врата и т. д., али се убрзо и изгуби. Замореност, која се испољаваше у брзој промони расположења, у нерасиоложености, ублажаванаје често пута помоћу замраченог простора. Тако се дете Б играло само по читав час са најпростијим својим старим играчкама у једном дечјем кревецу, кад су му све дражи дечје