Просветни гласник

1111

какав је био живот и рад у овој школи у судбоиосшш данима, када су вођена два славна рата, којима је освећено тужно Косово, створена Велика Србија и зајемчена сјајна будућност сриском нлемену. У нрвом, неслужбеном, делу има прво носвета: „Светим сенима миле браће, осветника тужног Косова, јунавди палих срнских витезова у светим ратовима 1912. и 1913. године за ослобођење сриског и хришћанског робља у Ст. Србији, Македонији, Албанији, Тракији и Бугарској". Ова носвета треба да нам каже како тоило куда узбуђено срце наших ученица, будућих учитељица, за палом браћом, којој су оне палиле кандило у својој учионици сваког дана целе прошле зиме, плетућн чарапе и шијући рубље за јуиачну браћу на граници и племемите рањенике ио болницама. За иосветом долазе ови чланци: 1. Хвала ти, српска војско, 2. Наше тековиае у светом рату 1912. и 1913, г., 3. 0 повредама у нашем рату, 4. Реч у спомед иалим јунацима у рату 1912. и 1913. г., б. Вука Ст. Караџпћа Оглед српског буквара, 6. Лан, 7. Из иисама наших ученица, учитељица са села (два писма), 8. За свети рат, иа онда даље у службеном тексту 9. С пашег пута низ Ђердаи, кроз Бугарску н Србију, 10. ГГоздрав срнској војсци, беседа, цредавање у IV разреду у Вежбаоници, и 12. Други рат, чиме се овај извештај завршава. У првом чланку одаје се хвала српској војсци, која је извојевала славне победе. При томе се није заборавило истаћи да школа није била у томе без удела "а да су учитељи, по примеру доброг нашег народа, учили омладпну: да „ко не видп дугу и Косовску тугу, не вид ла га мајка до суђеног данка". Ово су народне речи које су узете са црве стране читанке за IV р. осиовне школе, где оне наговеттавају крајни циљ читаве ове ручне књиге ђачке. Други чланак (стр. 3) казује: шта је све освојила српска војска. Нису при том набрајању изостале ни оне земље, које овог нута, по сили Великих Сила, нису нрисаједињене нашој отаџбини. Али се неће да те тековине заборави омладпна, на зато се на крају додаје: „И Албапија, стара дедовина сриска, биће нагаа. Албанија мора битп наша"! Трећи чланак од О-г Вере Марковићке (стр. 6.) је са слпком. У њему се говори о повредама у минулим ратовпма и издржљивости наших ратника, који су и у трпљењу болова од задобивених рана показали се да су јунаци. Слика нредставља преломљену кост с парчетима шрапнела а увезану жицом, да би зарасла. На крају овог чланка саветују се ученнце да, и кад оду у народ као учитељице, нпкад не забораве сећати се и'одавати пошту јунацпма, који покајаше и ослободише Косово, а остадоше сакати, без руке, без ноге.... Чланак иети (стр. 9.) је топла реч (од Полексије Јосимовићке) у еиомен палим јунаццма у рату 1912. г., изговорена у школи ученицама пред цолазак у цркву на иомен 29. декембра 1912. Врло је занимљив чланак: Вука Ст. Караџића Оглед сриског буквара (од Петра Деспотевића) на стр. 12. У овом чланку се излаже како је велики реФорматор и отац нове сриске књижевности мпслио п радио да се на лакши начин изучава иочетио читање и иисање. Лепо је што .је чланком обухваћен верно цео иредговор Вуков, баш како је штампан у Даници, којп се може сматратп као нека иедагошка теорија Вукова. А добро је и то што је иисац критпчки пропратио ову Вукову ствар и иравилно је оценио, те се може сматрати као лепа иовииа у нашој иедагошкој књпжевности.