Просветни гласник

78*

настава и култура

1153

него оно на послетку сасвим ишчезава при продужењу паралелних на страни парадедизма. Паралелне линије имају дакле карактер асимтота. 34. Гранична аовршина (орисФера) назива се она површина која постаје обртањем граничне диније око једне од њених осовииа, која ће заједно са свима осталима осовинама граничне линије бити осовина и граничне површине. Тетива склаиаједнаке углове еаосовинама иовученим кроз њене крајме тачке, иа ма где да се узму на граничној површини ове две крајне тачке. Нек^, су А, В, С ( фиг . 27) три тачке на граничној површини, АА' осовина обртања, ВВ' и СС' две друге осовине, према томе АВ и АС тетиве које са осовинама склапају једнаке углове А'А1! - 1>'1!А. Л'.\С - : ССА (31. став); осовине ВВ', СС' повучене кроз крајне тачке треће тетиве ВС такође су параделне и леже у једној равни (25. став). Управна БВ' подигнута у средини Б тетиве АВ и у равни параледних АА', ВВ' мора бити паралелна са осовинама АА', ВВ', СС (23. и 25. став); иста таква управна ЕЕ 1 на тетиви АС у равни паралелних АА', СС' биће паралелна са осовинама АА', ВВ', СС' и унравном ББ'. Угао између равни, у којој су паралелне АА' и ВВ', и равни троугла АВС означићемо са П (а), где а може бити позитивно, негативно и,1и нула. Ако је а позитивно, повуцимо П) а у троуглу хЛВС и равни његово.ј управно на тетиву АВ из њене средишне тачке Б; ако је а негативан број, ЕБ се мора- повући ван троугла на другој страни тетиве АВ, ако је а = о, тачка Г иоклапа се са тачком В. У свима овим случајевима постају два конгруетна правоугла троугла АБТ) и БРВ, према томе је ГА = ЕВ. Подигнимо сада у Г линију ГГ' управно на равнину троугла АВС.

фиг . 27.

средно из Бољајевог доказа, да је, кад је у Формули У = Ј I (где У означава однос два

граннчна лука за остојање у >>1, а Ј тај однос за остојање!) 1 =

4%

где г озна-

чава полупречник граничног круга, чија је тетива 2у, а ћ угао Ј = е (Уиор. »АррепсНх" 11 § 30 у вези за § 27 и 24).

П( у)),