Просветни гласник

настава н културл

1187

радње наилазе. Ти морални мотиви могу бити јачи него себични нагонски мотиви. За то није никакво чудо што човек може често победити поједине ниске прохтеве своје и спречити нагонске радње. Што ја, и кад сам најгладнији, не морам јурнути на некога, који нешто једе, да бих му то отео, није заиста никакво чудо и ни.је доказ слободне воље. Глад у том случају није једини мотив. Колико исто тако јаких или и још јачих осећања спречавају нагонско дејство глади! И зар је онда чудо што ћу ја своју пажњу одн. своју главу и своје очи окренути на другу страну или се и са свим удаљити од тога, што ме доводи у искушење а у чему моје духовне очи виде опасност. Бежање од опасностије, као гато смо већ раније казали, урођено: то је један појав нагона за самоодржањем. А зар човек мора, ка-о животиња, бити усред опасносги, па да тек онда од ње бежи? Зар не може да је предвиди, да је у мислима репродукује? За то разуман човек не ради никад слепо нагонски, кад зна, да опасност није искључена. Он за то оклева, размишља, испиту.је, оцењује различне могућности, пре него што се оДлучп на радњу. То задржавање школских радњи дакле не само није доказ слободе, него на против: човек, који уме да мисли и који, следствено, предвиди опасности, не може да ради по првом мотиву, који се у његовој свести јави, већ мора тако рећи да бежи од њега, ако повођење за њим представља опасност. Опасност, у осталом, није увек тако рећи телесна, не мора. увек значити непосредан телесни бол. И душевни болони. које нам поједине нагае радње могу нроузроковати, су такође опасгости, од којих бежимо као и од телесних болова. Такви су болови нпр. туга, стид, грижа савести, ирезирање самог себе игд. Такав је бол и кајање. Еајање може бити врло силан непријатан еФекат и за то може дејствовати као врло моћан мотив. Кајање, незадовољство са самим собом одн. са својии радњама, долази отуд, што се после учињене радње виде и друге могућпости, п друге, боље радњс. За то се у сличној будућој прилиди нма у виду то кајање одн. непријатне последиде наумљене садашње радње. Помисао на те последице одн. на кајање јавља се уз првобитни мотив као нов мотив који рађа супротну жељу или вољу: да се радња изостави, како се не би опет искусила. она непријатност, онај душевни бол (кајање). Који ће од та два мотива победити, зависи од њихове јачине одн. од њихове емоционалне вредности за појединца. Као што смо раније видели, увек ће победити онај мотив, који представља већу вредност одн. изазива јаче осећање у датом моменту субјектове свести. Није дакде никакво чудо од елободе, ако човек и не побегне увек (нагонски) од сваке опасности, ако често, на против, изложи опасности своЈе тело и свој живот ради онога што му .је најмилије и највише, више од свих других задовољетава, више и од самог живота,