Просветни гласник

1208

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Не због овога питања колико ће трајати одмор између часова П1К0ЛСКИХ, већ због другога нечега, важнијега, пишем ове редово. Важније је питање: у чем ученици ироведу одмор између часова. Постарајте се да дођете до тачних одговора на ово питање, па ћете се уверити: да се једни ученици за време одмора свађају и грде; да се други играју игара које су често штетне, понекад опасне; неки оговарају наставнике и споразумевају се како ће „подвалитинаставнику; неки, из старијих разреда, причају своје авантуре; понеки се завукао у нужник да попуши цигарицу, која је би.1а смрвљена у дну џепа; није један који се затвара у нужник, зарад онанисања; једна групица прикрада се ближе ученицима, да им добаци какво писамце, или бар неку двосмисдену реч, итд. Сетите се ђачкога доба свога, па ћете видети да је и онда било свега овога међу ученицима. Такојеи сада. Тако ће бити и од сада. Било је и биће тако, докле су год ученици остављени сами себи. Без надзора, ученици лако падају у погрешке, а погрешке које се често понављају постају навике. Деца с ружним навикама искваре и другу, Добру децу. Бар то време које деца пр.оведу у школи, у близини својих наставника, не треба пропустити да се за децу корисно не употреби. Док су деца ван домашаја осталих, који утичу на њихово васпитање, нек прави и једини васпитачи њихови, наставници, све време које проведу уз ученике, испуне лепом науком, корисним саветима, пријатном забавом. Људи друкчијих погледа и одвојених мишљења наћи ће у овој наиомени много конзерватизма, застарелих појмова о васгштању и штетпих покушаја да се омладина школска ограничи у слободном развијању. Нек ми се допусти да изјавим јаку сумњу у искреност оних који оваква уверења испољавају. И у интересу је њихову да објавим да они не мисле овако као што говоре. Да се не би замарали радом и између часова; да би одмор, којим се користе ученици, употребили и наставници, они би радије да проведу то време у канцеларији. Увести своје белешке у Бележницу; уписати у Дневник шта је рађено на часу и који ученици нису били у школи; оптужити разредном старешини немарне и неуредне ученике; посаветовати се с осталим наставницима о појединим, испуштеним ученицима; попушити цигарету: то су разлози, који се могу навести у одбрану наставникова бављења у канцеларији између часова. А ја и поред тога мислим, да одмор не треба провести у канцеларији, већ у дворишту, или у ходницима школским, међу ученицима. Потребно је да су ученици и на одмору пред очима наставниковим. Не да их „ограничава у слободном кретању", већ да их поучи, да их упути, и да их сачува од погрешака. То је циљ, зарад којега