Просветни гласник

1210

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Има у средњој школи деде која не умеју да уче. Наставиик, на часу граби да што више нове грађе принесе ученицима, да му не би остао програм недовргаен. Не сећа се, да упути ученике на који ћс начин радити, па да дани им задатак науче, да оно што им је он говорио и објашњавао пређе у њихову својину. Кад наставник не стиже у школи да упути своје ученике, ето му прилике на одмору да о том поразговара с њима. На предусретљивост наставникову ученик одговара пуним поверењем. Он се исповеда пред наставником, казује му све шта га тишти, тражи од њега псмоћи. Једва ли ће се наћи који заблудели дечак, кога не би могао наставник придобити, који не би иоказао добре воље да врими савете наставникове. Ја чак мислим да се и ти заблудели дају вратити с крива пута, ако наставник уложи вигае труда и много добре воље. Необично је јак ауторитет наставников. Ученик се радије покорава и самој жељи наставниковој него наредби родитељској. Нс користити се толиком преданошћу дечјом, штета је. А леним се — знају то иаставниди иостиже много више, него оштрином и казнама. * Деца радо читају лопе књиге, ако се ко иотруди да им омили читање. Свака школа треба да има ђачку књижницу, у коју би биле унесене само оне књиге које гаколска омладина моасе с коришћу читати. Књижницом треба да рукује један наставник. Ои би упућивао ученике шта да читају; уверавао би се да ли је збиља ученик прочитао књигу коју је узео из књижнице. Скретао би им пажњу на по в једина лепа места и протумачио би им све гато не би разумели. У једној прилици поставио сам био у разреду пигање: „Шта си читао?" Како .је велика разлика између појединих ученика! Неки су читалн доста, више него гато би се могло допустити; чИтали су и књиге које премашају њихову снагу, које нису могли разумети. Други су читали много мање. Неки чак тако мало, да би им се са основом могло нребацити што не читају више. А за чудо, како ми је, после тога извегатаја, одмах било јасно, гато раније нисам могао протумачити: Загато поједини, добри ученици радс лошије писмене задатке него други који се не убрајају у одличне и врло добре учепике. Они који су више читали, који умеју да читају, користе се добивеним знањем из лепих књига које су прочитали — унесу то у сво.је задатке. А има у гимиазијама деце писмене. Понеки ученик, или ученица толико одскочи од својих другова, да човек не само са уживањем нећ с чуђењем чита писмсне задатке њихове. Бива случајева да учсник, иди ученица нижих школа боље ради писмене задатке него понеки матурант.