Просветни гласник
НАСТАВА И КУЛТУРА
27
У остал.011, могу студенти да се спремају за разне сврхе. Главнн задатак великошколске наставе у Француској је, као што је познато, спремање будућнх наставника средњих школа Титула ,Исепс1е ез-зсјепсез" до.вољна је за наставника у комуналним средњим школама. Од тих наставничкнх кандидата требало је да се рекрутује главна маса студената, нарочито на провинцијским универзитетима. Али, врло неповољан материјални положај наставника средњих школа веома много емета овој тежњи и у томе лежи права невоља за провинцијске универзитете, којима би требало што је могућно пре помоћи. Диплому из геологије теже да добију и они студенти који немају намере да се посвете јавно.ј настави. тако нпр. будући наставници у приватним школама (т. зв. ес !иса1 ;1ои 1Љге). Други уче геологију само ради потпуности општега образовања, неки што хоће дипломом да добију место у приватној индустрији; ово последње важи поглавито за кандидате којн уче примењену геологију, о чему ће даље бити говора. Исто тако говорићемо доцније и о геолошким студијама старијих студената, који хоће да добију а§герХГоп или докторску диплому. Друга карактеристика Француске великошколске наставе јесте, да се, поред предавања одређених само за студенте, држе још и јавна предавања која су свакоме приступачна. Сваки проФесор у Француској држи сваке недеље најмање једно јавно предавање. Слушаоцн ових предавања су врло различнога занимања у обичном животу: аматери-геодози, екупљачи, инжењери, шумари, официри, учитељи. На тај начин се често, нарочито на провннцијским универзитетима, ствара група образованих лајика који одржавају везе између универзитета и грађанских кругова и из којих се каткад јављају озбиљни сарадници на унапређењу наше науке. 2. Наставници. Наставнички кадар којим располажу универзитети да би осигурали образовање студената и задовољили заинтересованост шире публике, за геологи.ју и сродне јој науке, врло је ограничен. На многим универзитетима постоји само један проФесор, који има да предаје целу област геологије И минералогије. 1 То вреди за Марсељ, Безансон, Бордо, Еан, Клермон, Дижон, Гренобл, Лил, Поатје, Ген. На провинцијским универзитетима где постоје две катедре деле их проФесори на тај начин што један предаје геологију, други минералогију. Ово специјалисање постоји само на универзитетима у Лиону, Монпелјеу, Нанеију, Тулузи и Алжиру. Најзад, нариски Универзитет се налази, наравно, у нешто повољнијим приликама. На природњачком Факултету ту има три катедре, но једна за геологију, минералогију и Физичку геограФију.
1 Још лре четрхесег година и зоологију или ботанику.