Просветни гласник

28

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

МаИгез с1е соп^егепсеб (од прилике ванредни нроФесори), који су за друге гране природних наука тако многобројни, и који представљају природни претходни подожај за проФесуру, за геологију су на Француским универзитетима, на жалост, у маломе броју. Има свега четири државна места за њих: једно у Лилу, једно у Бордоу, оба за минералогију, и два у Иаризу, од којих је једно онет назначено за млнералогију. Осем тога има у Паризу један бесплатан таИге с1е соп^егепсез за геологију. Због тога су неки провинцијски универзитети створили места за таИгез Ле соп^егепсез (!' ШкегзНе нз својих сопствених средстава. Тако је у ./1илу створена катедра за карбонску палеонтологију и у Елермону за минералогију. Ако се. дакле, не рачунају катедре за минералогију, чији су ироФесори више Физичари него прави природњаци, онда преостају за целу Француску јот две државне катедре, једна у Паризу, друга у Лилу. Пошто овај врло мали број проФесора и таИгез <1е сопЈегепсез очевидно ни.је довољан за извођење наставе, пренета је ова дужност на „сћаг^ез с1е соигз" или ,сћаг§ез Ае соМегепсез", који зависе у неколико од државе, а у неколико од Универзитета. Они су обично врло нсдовољно плаћени и та места представљају у сваком случају само прелазне и несигурне положаје који се сваке године морају попуњавати. За ове допунске курсеве или предавања могу се узети или проФесори, или таИгез <1е соп!егепсез, или сћејћ (1е ^гатаих, или иренаратори (асистенти), или, најзад, доктори или „Исепсшз" који нпсу у сталној служби. Тако повећавају многи велики универзитети своје особље, узимајући проФесорима сараднике који, у колико могу, примају на себе спремање студената за испите из разних грана геологије. Тако има за геологију два сћаг§е с!е соигз у Лиону, један у Марсељу, један у Алжиру, два у Паризу. Осем тога на универзитетима који дају дипломе за Р. С. Н. постоје нарочита предавања за њих, за које наименује и нлаћа наставнике по правилу Универзитет а не држава. Исто тако могу универзитети у својим просгоријама допустити држање „слободних" предмвања, која се односе, по правилу, на какву сасвим специјалну област; тако је више година на Сорбони држан један курс из спелеологије (науке о пећинама), један о палеонтологији сисара, таква слободна предавања посто.је у Марсељу итд. За ова слободна нредавања не одговара Универзитет; она су јавна и бесплатна. Она се, дакле, не могу изједначити с предавањима немачких приватних доцената, ношто ове плаћају студенти. 3. Разне гране наставе. Најглавнији одељци геологије, од којих сваки за себе може бити предмет засебних предавања, јесу: гео-