Просветни гласник

НАСТАВА и култура

догија (801)811 зћ'1с1;о), палеонтодогија, петрограФија, минералогија, физичка геограФи.ја и, најзад, разне обдасти практичне геологије: агрогеодогија, рударство, хидрологија итд. Иознато је како је то специјалисање последњих година отишло далеко и како из године у годину напредује у оној мери, у којој се уопште знање нрогаирује и самим тим грана. У толико је значајније утврдити, супротно томе, како је мало утицаја ово специјалисање имало на организацију Француске великошколске наставе. Ово парадоксно стање објаснићемо пошто прво изложимо специјалисање наставничког особља, а затим и наставног плана. а) Специј алисање наставника. Најнижи степен стручног специјалисања постоји на оним универзитетима који имају само једног проФесора за целу област геолошке науке. То је случај у Марсељу, Безансону, Бордоу, Кану, Клермону, Дижону, Греноблу, Лилу, Поатјеу и Рену. Највећа тешкоћа у задатку проФесора и део задатка, који се најмање може довести у склад с напретцима модерне науке, јесте у овом случају, очевидно, једновремено додиривање геологијеи минералогије. Стога је на неким од ових универзитета, као у Бордоу, Елермону, Дижону, настава минералогије одвојена и пренесена на нарочитога таИге с1е сон^егепсез или сћагде с1е сопгегепсез. Ако се, даље, се.тимо да у Тулузи, Алжиру, Лиону, Монпелјеу, Нансију и Паризу посто.је нарочите катедре за минералогију, онда излази да се настава овог предмета налази у релативно повољнин приликама, пошто су природњачкн Факултети у Марсељу, Безансону, Кану, Греноблу, Лилу, Поатјеу и Рену једини који немају ниједног наставника за ову специјалну облабт. 1 Ако не узмемо у обзир минерплогију, онда не осгаје ниједна грана геолошке науке која би била заступљена нарпчитим насгавничким снагама,- Тако нпр. не постоји ни на једном Француском универзитету — не изузимајући чак ни Париз — катедра за палеонтологију. Само у Лилу налазимо катедру за карбонску палеонтологију, коју је установио Универзитет (не држава); осем тога у Марсељу ностоје слободна предавања из Фитопалеонтологије. Ова обадва случаја специјалисања условљена су, сасвим природно, регионалпим приликама, У Паризу се мора палеонтолошка настава тражити ван Универзитета, у Рударској Академији (Есо1е зирепеиге <1ез шшез) и у Музеју за Природну Историју (Мивеит 4' Шв1;о1ге Ка1;иге11е). За петрограФију, која је по своме пореклу тако изрично Француска наука, не 1 Међутим минералогија се чеето спаја с физиком и њена се настава поверава Физичару. 2 У Немачкој постоје, напротив; свуда бар приватни доценти, да би допуниди наставу у снецијалним областима.