Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

У овој методи васпитања сматрапге се као диљ усавршавање духа; граматика и реторика беху само средства. Правопис беше задуго само Факултативан, и веллки Француски класичари употребљавааи су такво писањо, које нам данас изгледа извештачено. Старе књижевности сматране су као јединствене по васпитној вредности, пошто су новији књижевници биди, по правилу, само подражаваоци: Расин је често пута Еврипид, а Боало — Хорац; они црпљаху своје опште лепоте на оним изворима. ФилосоФија се тада није довољно разликовала од лепе књижевности. Што се тиче науке, она беше тада сувише мало напредовала, да би могла послужити педагошким задаћама. Мало по мало извршила се еволуција, која нас је удалила од овога образовања. У Француској су боље појимали стране писце, мање класичне, то ће рећи, мање задахнуте античким духом. Душе једнога Шекспира и једнога Гетеа показале су нове погледе, који беху такођер истинити и кадри да сугеришу корисна размишљања. Затим су модерне књижевносги постале довољно личне, довољно богате, и да се ослободе старих праваца, да говоре саме собом, са тим преимућством, што се у њима огдедају сазремене мисли и осећања. ФилосоФија се испреидетала, у своме рационалном делу, са науком. Пајзад је и ова последња силно напредовала и њен утицај на духове тежи да расте без престанка. Ну да ли су ове иромене помериле само начело васпитања? Не. Увек се тиче ствар образовања духа, више него да се овај застре знањем. Треба избдиже иснитати овај проблем и као у свима пословима, ваља поставити ово тако проого питање, које се често занемарује у истраживању истине: У чему је ствар? Шта се тражи, кад хоћемо да. образујемо дух? Није посао у томе, _да се некој личпости силом убризгају тачна знања из граматике, историје, књижевности, па и науке. Већина ових знања не би му посдужила; уостадом, он би их поборавио с највећом дакоћом. У којој ће прилици неки енжењер иди неки рачуновођа имати потребе да знаде разне обрте у битци на Маренгу? Еад ће морати лекар иди индустријалац да се сећа садржине Енеиде? Којег тренутка ће требати архитекта или његов помоћеик да се опомене притока реке Амазона? Кад бисмо хтели ваљано да утврдимо удео корисности већине школских знања, ми бисмо се запањили констатацијом, да већина од њих приметно нагиње ка ништици. А за остале, неизбежни закон памћења намеће им за кратко време исту вредност.