Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

69

да их не сматрамо као циљеве, што би нас одвело да испустимо плен, зарад сенке његове. Подобност више него знање — ето, што треба настојаватп да стечемо. Здрави народни разум не да се уосталом обманути лажним изгледом интелигенције. Неко лице може бити врло школовано, са Факултетским степеном, награђено на вишим курсевима. оно може заузимати важне положаје, па ипак остатн сиромашно мозгом. Његов послужитељ или пријавник неће бити ниуколико засењен његовим титулама; он ће упркос свему мислити да његов господин није одвише паметан, и можда се неће преварити. Тако се може протумачити и неуспех извес-них истакнутих ученика, јаких у школским предметима, који постадоше осредњи људи. У истини, суштина надмоћности у свакој средини, на сваком положају, то је стварање. Трговац, који отвара радњу боље прилагођену потребама муштерија, гради творачко дело, као и оно лице које усавршава наставну метод/, или које налази бољи распоред у некој индустријској радњи, или које изналази нову чањеницу у научном проучавању појава. Зацело има извесна хијерархија у овим поступцима, и у том смислу они нису сви једнаке вредности, али су ипак истога реда. Дакле, главпа ствар је стварање у животу, а не знање, којс је само средство. У разним нриликама практичног живота сваки има да со бори противу тешкоћа, ко.је постају из односа с нородицом, с туђинцима, с претиостављенима или с потчињенима. Добро решење ових сукоба захтева суделовање истих виших нодобности; онај који уме глатко да преброди чеврнтије живота морао је у себи наћи исте проналазачке изворе, као онај ко.ји је решавао проблеме технологије. Настојавајмо стога да будемо разумни, више него учени. Ну, да бисмо избегли сунротну крајност, немојмо презирати знање. Само га ваља тачније ценити и не бити заслепљен њим. Између знања нека су потребна, и ми их морамо увек имати на уму. Очевидно је да незнање иравила извесне науке доведе човека до потчињености и неспособности за решавање извесних проблема. Како ће без њих књиговођа извршити своје послове, инжењер своје рачуне, архитекта своје предрачуне? Наука. даје нрвенствено овај темељ. Исто тако су важне и граматика и реторика. Кад не бисмо усвојили тачна основна правила језика, ми бисмо- били неспособни да правилно општимо с другим људима. Има других чињеница, којима не морамо тачно и увек да владано. Такви су подаци из историје, земљописа, књижевности и сви они комадићи природних наука, технологије и индустрије, који сачињавају „поуке ствари". Доброје имати преглед њихов, да бисмо знали